U sidnejskom naselju Maunt Pričard prošle sedmice je održan forum pod nazivom „Informativna konferencija o nasilju u porodici za srpsku zajednicu“. Događaj je organizovan od strane Ministarstva za pravosuđe i zajednicu NSW i usmeren je ka prevenciji jednog od gorućih problema savremenog društva.
Uvetira za konferenciju bio je kurs za obuku lidera migrantskih organizacija i verskih zajednica različitih etničkih grupa koje žive u Australiji. Na ovoj obuci učestvovali su krajem oktobra i članovi sveštenstva Srpske pravoslavne crkve, na čelu s episkopom Siluanom.
Kurs je pružio sveštenstvu dragocene i vitalne informacije o uslugama koje su dostupne u ovoj oblasti i na koje mogu da upućuju osobe koje se suočavaju s problemom porodičnog i kućnog nasilja i kojima je potrebna pomoć. Kurs je organizovan u saradnji sa članovima SOYA i prethodio je događaju održanom prošlog četvrtka u Maunt Pričardu.
Inicijatori konferencije za srpsku zajednicu bile su Aleksandra Alavanja, viša službenica u Službi za raznolikost Ministarstva pravosuđa, i Biljana Milošević, direktorka centra za zaštitu dece „Jannawi“. U saradnji s drugim pripadnicima srpske zajednice iz različitih službi za prevenciju nasilja u porodici one su organizovale besplatnu informativnu radionicu za žene i mlade ljude da saznaju više o nasilju u porodici.
– Znamo da je ovo vrlo osetljiva i tabu tema za našu zajednicu, pa smo imali vrlo realna očekivanja o tome koliko će ljudi prisustvovati. Na kraju smo imali preko 60 registrovanih gostiju i govornika. Međutim, imali smo i preko 500 ljudi koji su se povezali putem linka, kao i hiljade njih koji su ispratili postove na društvenim mrežama organizacije SOYA i SFS. Forumu su prisustvovali i žene i muškarci, i mladi i stari. Ljudi su bili angažovani i postavljali sjajna pitanja koja podstiču na razmišljanje. Dobili smo i izuzetno pozitivne povratne informacije o događaju, ljudi su prezadovoljni informacijama i žele da saznaju više o ovom problemu s kojima se mnoge porodice suočavaju – rekla je Alavanja.
Prisutnima se obratio i gradonačelnik opštine Ferfild Frenk Karbone, koji je naglasio da nasilje obično dolazi od strane ljudi koji su nama bliski, te da je edukacija neophodna za sve ljude u zajednici.
– Često se ovakvi problemi odnose na mnoge poput nas koji potiču iz migrantskih porodica, gde postoje kulturološke i jezičke barijere. Upravo rušenje tih kulturnih i tradicionalnih prepreka unutar zajednica je ključ u podizanju svesti i sveopšte edukacije svih nas – istakao je Karbone.
Gradonačelnik je takođe upoznao prisutne da je od početka pandemije kovida-19 broj slučajeva nasilja u porodici porastao za čak 20 odsto.
Direktorka organizacije „Jannawi Family Services“ Biljana Milošević ima više od 20 godina iskustva u borbi protiv nasilja u porodici. Ona je ukazala na neke goruće teme iz ove oblasti.
– Mnogo puta nismo svesni da se nasilje dešava, jer se ono često prikriva i drži se unutar domaćinstva u kojem se dešava, kako se ne bi obelodanilo i da se ne osramoti cela porodica – ukazala je Biljana na jedan od glavnih problema koji onemogućavaju sprečavanje kućnog nasilja.
Ona je takođe objasnila da nasilje nije samo fizičko i da se obično manifestuje i u drugim oblicima – emocionalno, psihološko, finansijsko, socijalno, seksualno, duhovno ili kulturno.
– Porodično i kućno nasilje se često prećutkuju jer osoba ne želi da se veza završi, ili postoji želja za održavanjem porodice na okupu po svaku cenu, odnosno gledanje na zlostavljanje kao na nešto „privatno“. Takođe i zbog straha da ne sramote porodicu mnogi često ćute, ne govore drugima, a upravo strah, kao i nejednaka odgovornost i moć, odnosno verovanje da patrijarhat čini porodicu snažnom, dovodi do toga da žrtva prihvata krivicu što zatim dovodi i do osećaja potpunog beznađa.
Svi učesnici seminara istakli su da je nasilje, nažalost, opšteprisutno i da je važno da prepoznamo probleme i pomognemo žrtvama na najbolji mogući način. Za početak, ovaj seminar je uspeo u svojoj nameri da započne sa upoznavanjem šire zajednice sa oblicima nasilja u porodici i institucionalnim i zakonskom oblicima zaštite žrtava.
Takođe, predstavljene su veštine identifikovanja nasilja, kao i preventivne mere kroz niz praktičnih vežbi i sticanja komunikacijskih i situacionih veština.
Velika poseta na ovom događaju potvrda je da ovaj problem postoji u srpskoj zajednici, ali i da takođe postoji volja da se on suzbija. Na svima nama je da se suočimo s ovim problemom i pomognemo žrtvama, a ujedno i celokupnoj zajednici da ova pošast modernog društva počne da se iskorenjuje.
Ponosna na srpsku zajednicu
Aleksandra Alavanja iz Ministarstva pravosuđa NSW izrazila je zadovoljstvo odzivom srpske zajednice.
– Ovakvi seminari su posebno dobri za našu zajednicu jer nam daju priliku da čujemo ljude iz istog kulturnog porekla, koji rade i pružaju programe i usluge u ovom prostoru. Imamo priliku da stupimo u interakciju jedni s drugima, kroz zajednički jezik i kulturu. To je razlog što je program promovisan kao srpski događaj. Ne radi se o tome da se to događa samo u našoj zajednici, naprotiv. Važno je da se ljudi edukuju o tome da je ovaj problem zajednički za sve kulture i da kao zajednica možemo početi da izvodimo problem iz senke na svetlo. Neverovatno sam ponosna na našu zajednicu i radujem se što ću podržati još ovakvih događaja u budućnosti – rekla je Aleksandra Alavanja.
Žrtve povlače prijave
Policajac i aktivan član naše zajednice, Stevo Jokić, govorio je o iskustvima iz svog desetogodišnjeg policijskog rada. Stevo od ove godine radi kao viši službenik za vezu s mladima, tako da je iz prve ruke svedok slučajeva zlostavljanja u porodicama i protokola u prijavljivanju istih.
– Obično polovina slučajeva biva neprijavljena i žrtve su uglavnom žene. Često do trenutka kada se policiji slučaj prijavi već biva prekaasno. Dva glavna problema u součavanju s porodičnim nasiljem su neprijavljivanje slučajeva i povlačenje prvobitnih prijava od strane žrtava – rekao je Jokić i naglasio da policija uvek nastoji da odradi posao po protokolu, pa kada postoji bilo koji oblik dokumentovanog svedočanstva nasilja, slučaj će biti procesuiran uprkos povlačenju inicijalne prijave.
Narušavanje ugleda porodice
Policajac Stevo Jokić se složio sa konstatacijom da se srpska zajednica ne razlikuje od ostalih zajednica, kada je reč o porodičnom nasilju.
– Najveći problem u našim familijama predstavlja osećaj da bi eventualno prijavljivanje zlostavljanja ugrozilo njen status u zajednici. Isto se dešava i s mnogim drugim etničkim zajednicama – objasnio je Jokić.
Strah od povratka kući
Na seminaru je govorila i Maja Krstić iz Korektivne službe NSW. Ona je rekla više o različitim programima za prestupnike u vidu smanjenja mogućnosti ponovnog prestupa, reintegracije i izgradnju sigurnijih zajednica.
– Izuzetno je važno da prestupnici prisustvuju programima i da znaju posledice kao što je prolongiran ostanak u zatvoru, ukoliko se ne odazovu programu. Mnogi učesnici će se i dalje boriti sa osećanjima stida i krivice i kod njih je prisutno mnogo različitih strahova i strepnji zbog povratka kući. Zato članovi porodice o tome treba da razgovaraju s voljenom osobom, kao i o ciljevima i planovima koje su napravili tokom programa. Na to ih uvek treba podsećati tokom teških perioda s kojima se suočavaju – rekla je Maja.
