Iako mnogi tokom leta, iz Berlina hrle u zavičaj, ima i onih, koji iz daleka dođu da dane odmora provedu sa srpskom zajednicom u Berlinu. Tako je Filip Fafulić, student Bogoslovskog pravoslavnog fakulteta „Sveti Sava“ u Čikagu, posetio majku u Berlinu, ali i, kao budući sveštenik, redovno učestvovao na službama u Crkvi Vaskrsenja Hristovog na Tempelhofu. Filip je prešao već pozamašan put od rodne Loznice, preko Beograda do Čikagu, iako ga je srce vuklo na studije na Pravoslavnom fakultetu u Moskvi.
Filipa smo sreli u Crkvi Vaskrsenja Hristovog i prvo nam je govorio o boravku u nemačkoj prestonici.
– Došao sam da posetim majku Anu. Ona je ovde nekih pet godina i radi u gastronomiji. Tokom letnjeg i zimskog raspusta nastojim da osim u Loznici budem i ovde u Berlinu, gde se trudim da ocu Draganu Sekuliću pomognem u bogosluženjima. U Crkvi Vaskrsenja Hristovo je veoma prijatna atmosfera, ljudi imaju mogućnost da se druže posle službe i provedu lepo nedeljno popodne. U Berlinu uvek upoznam puno naših ljudi, koji su veoma srdačni, i već se, i ovde po malo osećam kao kod kuće. Odavde ponesem samo najlepše utiske.
Ovaj mladić je po završenoj Bogosloviji, upisao Bogoslovski pravoslavni fakultet „Sveti Sava“ u Čikagu.
– Od tri Srpska pravoslavna bogoslovska fakulteta, u Beogradu, u Foči i Čikagu, odlučio sam se za ovaj koji je važna institucija i simbol sabornosti brojne srpske zajednice u Americi, posebno u Čikagu. Zgrada fakulteta vezana je za manastir Svetoga Save u Libertvilu, predgrađu Čikaga. Već šest godina naš fakultet je premešten u manastir Nova Gračanica, gde su nam predavanja i smeštaj. Manastir Nova Gračanica je na nekih 15 minuta od Libertvila. Često boravimo i u jednom i u drugom manastiru.
Kada je studiranje u pitanju, Filip je prvobitno planirao da ide u Moskvu.
– Međutim, dobio sam ponudu da studiram u Čikagu i tamo sam se obreo, iako to nisam imao u planu. Mislim da nisam pogrešio i veoma sam zadovoljan. Studentski život nam se ipak razlikuje od onog u Srbiji. Naš život je više vezan za Crkvu, bogosluženja, a intenzivno učestvujemo i u društvenom životu naših ljudi, koji su u Čikagu izuzetno brojni. Inače, veoma sam zahvalan našem narodu na srdačnom prijemu. jer mi dolazimo mahom iz Srbije ili okolnih zemalja, a Amerika je ipak neki dalek i tuđ svet. Naš narod nam mnogo pomaže, uvek je uz nas i studentski život u tuđini nam čini mnogo lakšim. Osećamo istu ili bar sličnu toplinu, kao da smo kod kuće.
Filip navodi da su razlike između srpske zajednice u Berlinu i Čikagu sasvim neznatne.
– Zajednica u Čikagu je znatno brojnija i rasprostranjenija, ali mi smo narod istog jezika i kulture, i gde god da odemo uvek smo isti, bez obzira u kom delu sveta se našli. Treba takvi i da ostanemo – smatra Filip Fafulić.
Od Kalifonije do Floride
Filip ističe intenzivne kontakte sa srpskom zajednicom.
– Naši ljudi su raštrkani širom prostranog Čikaga, pa se rado upoznajemo i sa zajednicama u udaljenim delovima ovoga grada. Povremeno obilazimo i druge delove Amerike gde žive Srbi, a najbliži su nam Viskonsin i Indijana. Posebno, tokom božićnih i uskršnjih praznika, budemo raspoređeni u mnogim drugim parohijama, širom Amerike. Tako se upoznajemo sa zajednicama u Los Anđelesu, Las Vegasu ili Majamiju.
Sloga za primer
– U Čikagu imamo desetak naših crkava, a u svakoj se odvija i crkveni i društveni život. Posle liturgije, kao i ovde u Berlinu, ljudi se druže, dogovaraju nove susrete. Postoje krajevi Čikaga, pa i čitave Amerike, gde se engleski malo govori. A u Čikagu ima kvartova i ulica, gde se čuje samo srpski jezik. U nekim ulicama vlasnici po petnaestak kuća u nizu su Srbi i atmosfera je veoma prijatna. Ljudi se druže, pomažu, a sloga među Srbima u Čikagu, može se okarakterisati najboljim pridevima.
