Kada je Vladimir Vukićević (37) kao dete otišao u Ameriku, imao je samo jedan cilj – da pobedi rak i preživi. Danas je uspešan preduzetnik koji je u Njujorku pokrenuo i prodao nekoliko startapova, od kojih je za poslednji – pastu za zube sa vitaminima, prikupio četiri miliona dolara, a jedan od investitora je i kompanija slavnog glumca Vila Smita.
Vladimirova borba sa rakom trajala je godinama, a iz nje je, kako kaže, izašao jači, pametniji i sa boljom percepcijom zdravlja.
– Vremenom sam shvatio kako okruženje može da utiče na naše telo, od hemikalija koje koristimo, hrane i vode koju unosimo, do vazduha koji udišemo. Godine fizikalne terapije naučile su me da bolje razumem svoje telo, njegova ograničenja i prednosti – kaže Vladimir, koji je prve godine detinjstva proveo u rodnom Beogradu.
Hod po mukama
Pred šesti rođendan, posle nekoliko meseci bolova, na Institutu za majku i dete dobija dijagnozu karcinoma u desnoj butnoj kosti.
– Radili smo biopsiju i taman je trebalo da počnem lečenje, kada su moji roditelji odlučili da ipak najveću šansu za uspeh imam u Americi, naročito jer smo imali kontakt u čuvenoj bolnici za rak u Njujorku. Odluka je bila brza, tako reći, preko noći. Od momenta dijagnoze do odlaska prošlo je samo dva meseca. Otišao sam u novembru 1990. godine sa majkom, a kasnije su došli otac i sestra. Nismo planirali da se preselimo, već da budemo u Americi dok traje lečenje. Ipak, moj otac je mašinski inženjer i uspeo je da nađe posao, pa smo dobili vizu, a onda se lečenje odužilo i mi smo nastavili život na drugom kontinentu – priča Vukićević za „Vesti“.
Zloćudni tumor, nažalost, proširio se u leukemiju. Vladimir je lečen hemioterapijom, zračenjem, a 1994. imao je i transplantaciju koštane srži.
– Srećom, moja sestra je bila kompatibilan donor. Posle transplantacije sve je bilo kako treba. Dok je trajalo lečenje, bilo je dosta teških momenata. Hemioterapija je gora od raka. To je težak tretman koji ubija apetit i imunitet… Na neki način i danas me prati. Kao posledicu lečenja imam nedostatak vitamina i minerala koje moram da pijem celog života, a na preglede idem svakih šest meseci, kontroliše se sve od kože do kostiju – kaže Vladimir.
Kao što i danas čine roditelji mnoge bolesne dece i Vukićevići su bili prinuđeni da prikupljaju novac za lečenje. Srećom, Vladimirov otac je dobio posao i zdravstveno osiguranje koje je pokrilo dalje troškove. Vladimir je dobio najvažniju životnu bitku, a onda nastavio život i školovanje u Velikoj jabuci. Išao je u gimnaziju, a zatim pohađao NDžC Univerzitet, gde je završio studije ekonomije i menadžmenta.
Vatreno krštenje
Posle završenog fakulteta Vladimir je neko vreme radio u velikoj kompaniji, a sa 25 godina uplovio je u vode privatnog biznisa. Njegova prva firma, globalna platforma RocketHub
pomogla je hiljadama preduzetnika, umetnika i naučnika da prikupe milione dolara.
– To je bila firma za mikrofinansiranje. Ljudi su sakupljali novac preko interneta za različite ideje: preduzetničke, umetničke, čak i naučne. Od 1.000 do 100.000 dolara. Bio sam suosnivač i glavni tehnolog. Iako sam završio fakultet, to iskustvo me je naučilo kako da stvaram nešto konkretno. Nismo imali puno investitora, ali smo uspeli da napravimo firmu i da je prodamo posle četiri godine. Izašao sam bogatiji za jedno vredno iskustvo i dovoljno resursa da krenem u nešto novo – priča on.
Nešto novo bila je firma Meural, posvećena spajanju vizuelnih umetnika i publike.
– Naš proizvod bio je elektronski, digitalni ram za slike. Obilazili smo muzeje, galerije i umetnike i kupovali njihova dela i prikazivali ih na ekranu. Taj digitalni ram može da se stavi na zid u kući, restoranu, hotelu… Prilično velika i teška ideja koju smo dobro sproveli. Okupili smo dosta investitora, jedan od glavnih bila je firma Necker, koja pravi različite hardverske komponente. Na kraju, kada su videli da se posao dobro razvija oni su nas kupili – navodi Vukićević.
Sve za zdravlje
Motivisan saznanjima zasnovanim na ličnom iskustvu i vođen željom da i drugima olakša brigu o zdravlju, Vladimir je osnovao kompaniju Better & Better, koja proizvodi vegansku pastu za zube obogaćenu vitaminima i mineralima.
– Celog života moram da pijem vitamine, te pilule su moja svakodnevica. Često mi iritiraju stomak, a i nije baš ni prijatno stalno piti šaku pilula. Zbog toga sam počeo da razmišljam, postoji li bolji način da se unesu vitamini neophodni organizmu? Kod kuće sam čak mešao različite komponente. Prvo smo napravili sprej, a onda sam shvatio da je pasta za zube bolji način. Svako pere zube dva do tri minuta nekoliko puta u toku dana. Ako vitamine stavimo u pastu, dok peremo zube preko sluzokože unosimo neophodnu količinu vitamina – objašnjava Vladimir i ističe da je korišćenje stečenih navika zarad poboljšanja zdravlja glavna ideja njegove nove kompanije.
Iako nisu planirali da pasta bude veganska, kada su izbacili sve komponente koje nisu smatrali „čistim“ dobili su vegansku pastu.
– U paste za zube stavljaju mesne želatine, hemikalije, sapune… Izbacili smo sve to i shvatili da smo stvorili veganski proizvod. Uspeli smo da napravimo pastu vrlo čiste, bazične formule i da u nju dodajemo vitamine i minerale – kaže Vukićević.
Pasta se prodaje u Americi, ali je napravljena i po evropskim standardima, a Vladimir se nada da će se iduće godine naći i na Starom kontinentu. Razmišlja da u budućnosti centar za razvoj i proizvodnju bude u Srbiji, jer kako kaže, naša prehrambena industrija je veoma dobra, a imamo i odlične biohemičare.
U kući se uvek govorio srpski
Dok su Vukićevići gradili novi život u Njujorku, zemlja iz koje su došli se raspadala.
– Dok je trajao rat, kasnije i bombardovanje, bilo nam je veoma teško. Bili smo daleko, a gledali smo kako se ovde dešavaju grozne stvari. Tada nismo često dolazili u Srbiju, možda jednom u pet godina. Uglavnom su bake dolazile kod nas. Kada sam završio fakultet, roditelji su otišli u penziju i vratili se u Srbiju. Sada žive ovde, pa i ja dolazim češće, nekoliko puta godišnje – kaže naš sagovornik.
S obzirom na to da su u Ameriku stigli kao deca Vladimiru i njegovoj sestri nije bilo teško da se uklope. Pomoglo je i to što su odrastali u velikom, internacionalnom gradu.
– Svi Njujorčani su odnekud došli, iz Evrope, Azije, Rusije… Srbija je samo jedno od tih mesta, tamo daleko. Amerika je zemlja stranaca, naročito veliki gradovi kakav je Njujork. Možda se u manjim gradovima više pažnje obraća na to ko je odakle došao, ali u velikim gradovima ne – objašnjava Vukićević i dodaje da su u SAD imali mnogo prijatelja iz svih krajeva bivše Jugoslavije, a u njihovoj kući uvek se govorio srpski.
Partner i Vil Smit
Da je svojom idejom pogodio pravo u metu, svedoči i to što je njegovu vegansku pastu sa čak četiri miliona dolara podržalo više investitora, ali i glumac Vil Smit i njegova kompanija Dreamer’s Fund.
– Vil Smit i čuveni japanski fudbaler Keisuke Honda osnovali su firmu za invisticije. Osim što žele da zarade, naravno, žele i da svet učine boljim mestom, pa investiraju u takve ideje i firme. Videli su da možemo dosta da promenimo u sistemu i odlučili su da ulože novac. Imao sam priliku da upoznam Vila Smita i razgovaram s njim kratko preko zuma – priča Vladimir.
Mreža preduzetnika
Kad je dokazao da može da napravi pastu za zube sa vitaminima i da su ljudi zainteresovani, prodao je 10.000 komada za šest meseci, Vladimir je shvatio da ima šansu da napravi veliku firmu. Sredinom prošle godine počeo je da traži investitore. Prikupljanju sredstava značajno je doprinela njegova povezanost sa mrežom Srpskih preduzetnika. Čak 40 odsto svih sakupljenih sredstava došlo je od investitora iz Srbije, uključujući i Tihomira Bajića, najpoznatijeg Srbina u Silicijumskoj dolini, osnivača organizacije koja povezuje preduzetnike srpskog porekla.
– Tihomir je stvorio tu organizaciju pre pet godina, prvo u San Francisku, zatim u Njujorku, sad ima kancelariju i u Londonu. Cilj je da povezuje preduzetnike srpskog porekla i da pomažemo jedni drugima. Da nije bilo ove mreže, ni ja ne bih imao toliko investitora – zahvalan je Vladimir.
Sa suprugom Džulijom krstari otadžbinom
Vladimirova supruga Džulija je Amerikanka, upoznali su se tokom studija. Vladimir kaže da ona obožava da dolazi u Srbiju i da joj se ovde sve sviđa. Ipak, priznaje da je u početku imala dozu straha od daleke i nepoznate zemlje.
– Prošlog leta bili smo u Novom Sadu, bilo je veoma lepo. Bili smo i na Smederevskoj tvrđavi. Beograd sad dobro znamo, pa smo počeli da obilazimo i druga mesta. Srbija je veoma zanimljiva, ima vinarija, zanimljivih farmi koje mogu da se posete, prelepih manastira… Lično, volim da obilazim mala, autentična mesta koja nisu toliko poznata… Imam rodbinu i u Crnoj Gori, pa ponekad idemo i tamo – navodi Vukićević i dodaje da postoji šansa da budućnosti život nastave u Srbiji.
