Specijalni izaslanik i bliski saradnik američkog predsednika Donalda Trampa, Ričard Grenel u poseti je srpskoj zajednici u Milvokiju.
Neočekivana poseta Grenela dovodi se u vezu sa predstojećim izborima u SAD, a eksperti kažu da Amerikanci srpskog porekla mogu da imaju važnu ulogu u ključnim, „sving“ državama, gde podjednake šanse za pobedu imaju i Tramp i njegov demokratski protivnik Džo Bajden.
Kada je najmlađa Trampova ćerka Tifani posetita Beograd prošle godine, njena poseta prestonici Srbije shvaćena je kao početak nove ere u odnosima Sjedinjenih Država i Srbije. Sa 750.000 Amerikanaca srpskog porekla koji žive u, za izbore ključnim državama poput Arizone, Ohaja, Mičigena, Viskonsina, Floride i Pensilvanije, mnogi se pitaju ko će dobiti njihov glas na predstojećim izborima 3. novembra.
S jedne strane, u situaciji kada korona hara Amerikom, mnogi Srbi su skloni da daju svoj glas Bajdenu.
– Ova pandemija je teško pogodila sve migrantske zajednice i ekonomske posledice se stvarno osećaju. Mnogi su skloni da podrže kandidata koji se bavi ovim problemom i koji ima neka potencijalna rešenja – rekao je za Vol Strit Internešonel, Ivan Grujić iz Mičigena.
Ono što je problem s Bajdenom za mnoge Srbe je njegovo ponašanje tokom sukoba na Kosovu 1999. godine. NATO je 78 dana bombardovao Srbiju i podržavao kosovske Albance, bez odobrenja Saveta bezbednosti NATO i direktno kršeći povelju UN.
Srbi nisu zaboravili Bajdenovu entuzijastičnu podršku bombardovanju koje je izazvalo ogromne štete i ljudske žrtve koje se i danas osećaju jer je NATO koristio osiromašeni uranijum u bombardovanju mahom civilnih meta, zbog čega je stopa smrtnosti od raka i leukemije među najgorim u Evropi.
Američka politika prema Srbiji u vreme kada je Bajden bio potpredsednik SAD doživljena je među srpskom populacijom u Americi kao šamar jer su dve zemlje u oba svetska rata bile saveznici. Predsednik Vudro Vilson je 28. jula 1918. naredio da se iznad Bele kuće podigne srpska zastava u znak solidarnosti Amerikanaca sa Srbima tokom Prvog svetskog rata. Do danas, to je čast koju je retko koja zemlja doživela.
Gde ja padoh, ti preuzmi
Tamo gde Bajden “nema prođu”, Tramp ima podršku. Posle 2008. kada je Kosovo jednostrano proglasilo nezavisnost od Srbije, došlo je do zamrzavanja odnosa Beograda i Prištine i ta pat pozicija trajala je sve do leta ove godine kada je Tramp organizovao i posredovao u pregovorima dve strane u Beloj kući. Otopljavanje odnosa Vašingtona i Beograda podstaklo je neke srpske Amerikance da pomisle da je Tramp njihov predsednik.
Sporazum kome je Tramp posredovao predviđa zaštitu verskih objekata na Kosovu, kao i slobodu veroispovesti a to je za Srbe u Americi koji su gledali uništavanje srpskih manastira i grobalja na Kosovu, velika stvar, piše VSI magazin. Prema podacima Međunarodnog centra za tranzicionu pravdu, kosovski Albanci uništili su 155 pravoslavnih crkava i manastira u periodu od juna 1999. do marta 2004.
“Mislim da je za mnoge od nas Kosovo već duže vreme tema koja nas muči. Mnogi Srbi su morali da pobegnu sa Kosova i potraže utočište negde drugde. Neki su ostali i žive u jezivim uslovima. Stopa kriminala tamo je visoka, segregacija uobičajena a pristup institucijama nemoguć za Srbe koji tamo žive”, kaže Aleksandra Tešanović koja je bila na Kosovu 2018.
“Stoga, će predsednik koji bar priznaje šta se tamo dogodilo i koji radi na rešenju, definitivno uticati na naše odluke”, dodala je ona.
Ana Petronijević, direktorka strateškog partnerstva humanitarne organizacije “28. jun”, međunarodne humanitarne organizacije aktivne na prostoru Zapadnog Balkana i prve organizacije iz regiona koja je dobila Status specijalnog savetnika unutar Ekonomskog i društvenog saveta Ujedinjenih Nacija (ECOSOC) kaže da njihova organizacija najviše posla ima na Kosovu gde se bavi saniranjem posledica “NATO agresije”.
Petronijević smatra da će osećanja Srba o ovom pitanju uticati na mnoge srpsko-američke birače. Kaže i da je humanitarni rad na Kosovu težak zbog tenzija između Srba i Albanaca koje ne jenjavaju i da njena organizacija pažljivo prati američke izbore.
“Videli smo kako je uništenje infrastrukture direktno uticalo na stvaranje začaranog kruga siromaštva i dugoročnih sukoba u regionu. Još više zabrinjavaju direktne posledice po zdravlje ljudi koje su bile žrtve agresije. Naša organizacija vredno radi na pružanju finansijske i medicinske pomoći ovim pojedincima. Veći deo naših donatora je iz SAD i uticaj ovoga na njih i njihove najmilije sigurno im nije daleko od pameti”, rekla je ona.
Predsednik organizacije Filip Filipi slaže se sa Petronijevićevom. “Dok je pandemija direktno uticala na zajednicu, Amerikanci srpskog porekla se vrlo dobro sećaju bombardovanja njihove domovine 1999. godine i nekažnjene agresije koju su podržavali političari establišmenta, uključujući u to vreme i Džoa Bajdena”, kaže Filipi.
U napetoj trci za mesto u Beloj kuči, gde je važan svaki glas, mnogi od 750.000 Amerikanaca srpskog porekla imaće pred sobom težak izbor.
“Jezičak na vagi” u korist Trampa
Srpski mediji u SAD preneli su danas da je Grenel posetio je lokalnu srpsku zajednicu u Viskonsinu, u okviru kampanje Inicijative “Srbi za Trampa 2020” i da će u nedelju prisustvovati liturgiji u hramu Svetog Save u Milvokiju.
Poseta Trampovog saradnika pokazatelj je da američki predsednik računa na podršku jedne od većih zajednica Srbo-Amerikanaca u SAD. Prema poslednjim procenama, najviše Amerikanaca srpskog porekla živi u Čikagu, ali su zajednice u Milvokiju, Bafalu, Klivlendu, Indijanapolisu, Pitsburgu, Lod Anđelesu, Finiksu i Grnsboru prilično velike i važne.
Srbi u Milvokiju imaju najstariju školu i jednu od najlepših pravoslavnih crkava u SAD – Sabornu crkvu Svetog Save koja je pre desetak godina obeležila vek postojanja.
Spoljnopolitički urednik časopisa “Hronikls“ Srđa Trifković kaže da bi Amerikanci srpskog porekla mogli da budu “jezičak na vagi” u korist Trampa u tri savezne države – Mičigenu, Viskonsinu i Pensilvaniji, dok u Ilionoju, gde živi najviše Srba, većina glasa za demokratskog kandidata i to kontinuirano od 1972. godine.
– U Viskonsinu imamo dosta veliku srpsku zajednicu u Milvokiju, u Pensilvaniji u Pitsburgu, zajednicu nastalu još u vreme kad je to bio centar čelične industrije Amerike, i u Mičigenu imamo srpske zajednice u Detroitu i Flintu. Tu govorimo o razlici od nekoliko hiljada glasova, što nije beznačajno ukoliko bude krajnje izjednačena borba – rekao je Trifković za Sputnik.
