Među štićenicima našeg Humanitarnog mosta u Raškoj oblasti, posebno mesto zauzima siromašna porodica Slobodana Bandovića iz sela Gradac na Pešteru kojoj naši čitaoci i drugi dobri ljudi u kontinuitetu pomažu duže od decenije.
Muka i tuga
Nakon naših tekstova i poziva dobrim ljudima da im pomognu, Bandovići su dobili kozu, kravu, više humanitarnih paketa i mnogo donacija koje su im omogućile da se prehrane, obuju i obuku, ugreju, kupe lekove i leče sada pokojnog sina Radišu rođenog sa brojnim anomalijama, preminulog u oktobru prošle godine. Nakon višemesečnog prikupljanja potrebnog novca, pre pet godina naši čitaoci sagradili su im i opremili i novu kuću u koju je uloženo više od 20.000 evra.
Mada im se život, posebno nakon useljenja krajem prošle godine, znatno promenio nabolje, glava porodice Slobodan, nadničar sa Peštera, njegova supruga Stanka, maja Marija i deca Stefan, Petar i Milica i dalje su teška sirotinja i još i te kako zavise od pomoći dobrih ljudi, narodne kuhinje u Sjenici i komšija sa Peštera uvek spremnih da im pomognu.
Da život ove porodice tokom narednih dana i meseci bude bar malo bolji pobrinuo se i naš čitalac Zvonko Sarajlija iz Nemačke, rodom iz Pljavalja u Crnoj Gori. Plemeniti Zvonko lično je došao u redakciju.
„Vesti“ i Bandovićima, čije muke prati godinama, ostavio 500 evra, donacija im je uručena pre nekoliko dana u Novom Pazaru, po novac je došao Slobodan koji je imao još neka posla u gradu na Raški.
Na muku smo se navikli, gladujući, smrzavajući se i trpeći sve i svašta godinama, sada se navikavao i na tugu, Radišina smrt je naša velika rana koju nikada ne možemo preboleti, ne znam šta smo bogu zgrešili da nas ovako surovo kazni – priča Slobodan koji porodicu prehranjuje kopajući kanale i grobove za umrle na Pešteru, utovarajući ugalj u obližnjem rudniku i radeći druge najteže poslove.
Hvala do neba
Leti i bude nekog posla, nije lako kopati ceo dan na 40 stepeni, i na to sam se nekako navikao, teže je zimi kada nema mogućnosti ni za kakvu zaradu, a zime na Pešteru duge i ledene ko u Sibiru, tada smo prinuđeni da se za pomoć (obrok) obrćamo narodnoj kuhinji u Sjenici i dobrim ljudima širom sveta, hvala im, mnogo puta su nam pomogli, spašavali su nas kad god smo bili u nevolji, spas nam je i ova donacija dobrog Zvonka iz Pljevalja, velika je to pomoć, za 500 evra bih ja morao da krampam 15 dana – dodaje ovaj siromašni gorštak sa Peštera uz molbu da dobrotvoru Zvonku i njegovoj familiji prenesemo velike pozdrave i neizmernu zahvalnost.
Želimo im dobro zdravlje, sreću u životu i bogu se molimo da ih čuva, još ne znam kako ćemo potrošiti donaciju, Radiši treba da podignemo spomenik, Stefan i Petar su đaci i puno će im trebati za školu, Milica je još mala. Nakupio se i dug za struju, baki Mariji trebaju lekovi, Stanki brašno i namirnice, a već je vreme i da pripremamo ogrev za zimu – dodaje Slobodan.
Šest godina borbe za Radišu
Mali Radiša Bandović imao je smetnje u razvoju i brojne anomalije, nije govorio i bio je ozbiljno zapušten, tek nakon prvih tekstova u „Vestima“ i donacija naših čitalaca počelo je njegovo ozbiljnije lečenje, više puta pregledan je u Beogradu, imao je i nekoliko operacija, a posle upornog rada sa logopedima počeo je i da priča, pa je krenuo u školu i stigao do četvrtog razreda, smrt ga je zadesila iznenada, nekoliko dana pred useljenje u novu kuću koju je sa nestrpljenjem čekao.
Struju sekli tri godine
Kuća za porodicu Bandović ukrovljena i pripremljena za useljenje za manje od godinu dana, zbog struje, Slobodan i njegova porodica uselili su se tek nakon tri godine čekanja i moljenja nadležnih u Sjenici koji „nisu mogli“ da im obezbede priključak jer kuća u pešterskoj zabiti, poklon dobrih ljudi iz celog sveta, nije rađena po planu i nije imala urbanističku dozvolu.
