Konzumiranje jedne ili dve čašice rakije pre jela čest je običaj Srba, ali ta navika, uprkos verovanju mnogih, ipak ne otvara apetit niti poboljšava ukus hrane.
Naprotiv, ona ga može samo pokvariti, kao i varenje, što će vam signalizirati stezanje želuca, koji na taj način šokiramo.
Međutim, ako popijete neko gorko piće u malim gutljajima, nećete zatvoriti čula, već ćete ih pripremiti, kao i podstaći želudačne sokove.
Bonton za stolom
Zato se, umesto jedne rakije na eks, prema bontonu za stolom, mogu piti biljna, gorkasta pića sa blažim alkoholom. Nikako nemojte birati slatko piće u čašici jer biste mogli da dobijete gorušicu, pa takva pića sačuvajte za kraj, odnosno za desert.
Prema legendi, ritualno ispijanje gorkih pića pre jela radi podsticanja varenja seže još u antičku Grčku, kada je otac medicine Hipokrat preporučivao ritualno ispijanje aromatizovanog gorkog vina pre obroka. Istorija beleži ovakvu kulturu i kod drugih drevnih civilizacija koje su koristile gorka, lagana alkoholna pića u istu svrhu: od Asiraca do Egipćana i Tatara.
Aperitiv je postao popularan tek krajem 18. veka, a posebno je zaživeo u Italiji. Pićima poput vermuta, martinija i kamparija s vremenom je rasla popularnost, a ubrzo su nastali i popularni špric, negroni i belini.
Šta je digestiv?
Digestivi se piju na kraju jela kako bi se podstakla cirkulacija i poboljšalo varenje.
Dok će vam Francuzi preporučiti konjak, dobar brendi ili Šartrez (kartuzijanski biljni liker), Italijani se zalažu za rakiju od grožđa, gorki amaro, Fernet-Branka (gorki liker koji sadrži više od 40 biljaka i začina, kao što su mirisna smola, rabarbara, kamilica, kardamom, aloe, šafran, kantarion i drugi).
Nemci na kraju jela nazdravljaju likerima kao što su Kräuterlikör i Underberg, a u Španiji i Portugalu dominiraju ojačana vina.
Za koji god se napitak odlučili, budite blagi prema svom zdravlju.
