Upozorenje američkog potpredsednika Dž. D. Vensa da masovna migracija iz muslimanskih zemalja može dovesti do toga da evropske nuklearne sile, poput Francuske i Velike Britanije, za 15 godina padnu pod uticaj islamistički orijentisanih političara, otvara duboko zabrinjavajuće pitanje o budućnosti Zapadne Evrope. U intervjuu za britanski portal „UnHerd“, objavljenom pre nekoliko dana, Vens je jasno stavio do znanja da demografske promene ne menjaju samo etničku sliku kontinenta, već i njegov nacionalni identitet, vrednosni sistem i na kraju, spoljnu politiku sa potencijalno katastrofalnim posledicama po globalnu bezbednost.
Vens nije govorio u hipotetičkim terminima. On je naglasio da su Francuska i Velika Britanija nuklearne sile, a da brz tempo migracija iz zemalja Bliskog istoka i Severne Afrike već sada dovodi do jačanja islamistički bliskih političara na lokalnom nivou od gradonačelničkih izbora u nekim britanskim i francuskim gradovima do opštinskih mandata u Nemačkoj. „Nije nezamislivo da osoba sa islamistički bliskim stavovima za 15 godina ima značajan uticaj u evropskoj nuklearnoj sili“, rekao je Vens, dodajući da bi to predstavljalo „direktnu pretnju po Sjedinjene Države“.
Analitičari koji prate demografske trendove u Evropi slažu se da su ova upozorenja utemeljena u realnosti. Prema podacima evropskih statističkih agencija u zemljama poput Francuske muslimansko stanovništvo čini već preko 10% ukupnog sa znatno višim stopama nataliteta u odnosu na autohtono evropsko. U Velikoj Britaniji, gradovi poput Londona i Birmingema već imaju značajan procenat stanovništva poreklom iz Pakistana, Bangladeša i drugih muslimanskih zemalja. Ako se ovi trendovi nastave, a migracioni priliv ostane na sadašnjem nivou, etnička slika ovih zemalja biće radikalno izmenjena do 2040. godine sa mogućnošću da osobe stranog porekla, odgajane u drugačijim kulturnim i verskim tradicijama, zauzmu ključne pozicije u državnom i vojnom vrhu.
Tu dolazimo do najopasnijeg scenarija koji Vens implicira, a koji se ne sme ignorisati – promena identiteta može dovesti do promene politike. Ako u vrhu francuske države ili vojske sednu ljudi čiji vrednosni sistem je oblikovan islamističkim ideologijama, a ne sekularnim, hrišćanskim ili tradicijama Evrope – nuklearno oružje više neće služiti istim ciljevima. Nije teško zamisliti situaciju u kojoj takva Francuska u ime solidarnosti sa islamskim svetom ili pod pritiskom unutrašnjih snaga, koristi nuklearnu pretnju ili čak izvrši napad u nekom budućem sukobu.
Još alarmantniji je obrnuti scenario – gonjenje autohtonog, belog evropskog stanovništva. Već sada vidimo znakove od getoizacije gradskih četvrti gde važe paralelna pravila, preko porasta antisemitizma i anticivilizacijskog nasilja, do političke korektnosti koja guši svaku kritiku migracione politike. Ako beli Evropljani postanu manjina u sopstvenim zemljama, a vlast preuzmu strukture lojalne prema islamskim centrima moći, moguće je da dođe do sistematskog progona – od diskriminacije na poslu i u obrazovanju, preko ograničavanja slobode govora, do otvorenog nasilja. U takvom kontekstu, neki očajni pojedinac ili grupa iz redova gonjenih mogao bi da posegne za ekstremnim merama, uključujući i pokušaj pristupa nuklearnom arsenalu iz osvete ili samoodbrane.
Zapadna Evropa je decenijama vodila politiku otvorenih vrata pod izgovorom multikulturalizma i humanosti, ali bez realne integracije ili kontrole. Rezultat je gubitak nacionalnog identiteta, ekonomska stagnacija i rast radikalizma. Vensovo upozorenje nije antiimigrantsko po sebi – on ističe da problem nije u migraciji kao takvoj, već u brzini i obimu koji sprečavaju asimilaciju. Evropske elite i dalje ignorišu glas naroda, etiketirajući zabrinutost kao „ksenofobiju“, dok se stvarni rizici gomilaju.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Vreme je da Evropa prestane sa samouništenjem. Stroga kontrola granica, obavezna asimilacija i prioritet nacionalnom identitetu nisu opcija, oni su neophodnost. Ako se ništa ne promeni, Vensova predviđanja mogu postati strašna realnost – nuklearne sile u rukama onih koji ne dele zapadne vrednosti sa mogućnošću da svet dovedu na ivicu propasti. Pitanje nije da li će se to desiti, već koliko brzo, ako se kurs ne promeni hitno.
Piše: Nina Stojanović
