Naučnici iz Instituta Ruđer Bošković analizirali su podatke prikupljene u najdubljem delu Jadrana i došli su do rezultata koji pokazuju zagrevanje višestruko brže od klimatskih projekcija.
To znači da se promene koje su se očekivale u Jadranskom moru tek krajem veka već dešavaju danas, sa ozbiljnim posledicama po ekosisteme, klimu i priobalne zajednice.
Temperatura morskog dna na dubini od 1.000 metara u južnojadranskom basenu povećala se za 0,8°C tokom poslednje decenije, dok se salinitet povećao za 0,2 jedinice (PSU).
Ovi trendovi predstavljaju najbrže zabeležene promene u dubokim mediteranskim vodama i mogu signalizirati trajnu promenu klimatskog režima u regionu.
Rad dr Elene Terzić i dr Ivice Vilibića iz Instituta Ruđer Bošković, objavljen u časopisu Limnology and Oceanography Letters, rezultat je saradnje hrvatskih, italijanskih i slovenačkih naučnika, koji su kombinovali podatke sa različitih okeanografskih platformi, od trajno usidrenih bova, istraživačkih brodova za krstarenje do autonomnih Argo smicajućih plovaka.
Jadransko more se može smatrati prirodnim „termostatom“ Sredozemnog mora, jer utiče na temperaturne obrasce celog basena razmenom toplote. Kako ovaj termostat funkcioniše? Kada se hladna, gusta voda formira u plitkom severnom Jadranu tokom zime, ona tone na dno i ulazi u duboki Sredozemni more kroz Otrantski moreuz. Vekovima je Jadran pokretao sistem struja koje obezbeđuju stabilnost i snabdevanje kiseonikom dubine Sredozemnog mora.
Međutim, ovaj prirodni sistem se sada menja. Tradicionalno hladna voda koja se formira kod hrvatske obale postaje toplija i slanija pre nego što započne svoje putovanje na jug. Umesto da hladi duboke mediteranske vode, Jadran sada šalje topliju vodu koja dodatno zagreva ceo sistem.
„Možete to zamisliti kao grejanje kuće u kojoj je termostat pokvaren“, objasnila je dr Vilibić. „Umesto da termostat održava stabilnu temperaturu, on sada šalje sve više i više toplote u sistem“.
Glavni uzrok ovih promena leži u kombinaciji globalnog zagrevanja i promena u padavinama i obrascima rečnog toka. Povećane temperature vazduha znače da se manje hladne vode formira na površini mora, dok promene u padavinama i rečnom toku dovode do slanije vode u severnom Jadranu.
Ubrzavanje tokom vremena
Posebno je važno napomenuti da se ovaj trend ubrzava. Dok su stope zagrevanja dubokog mora ranije bile oko 0,2°C po veku, one su se povećale na 0,8°C po deceniji između 2012. i 2024. godine.
Početkom 2010-ih, granica na kojoj je temperatura mora ostajala konstantna na 14°C nalazila se na dubini od oko 100 metara. Ova zamišljena linija, koju naučnici nazivaju izotermom, do 2024. godine potonula je sve do dna Južnog jadranskog basena, najdubljeg dela Jadrana. Istovremeno, salinitet veći od 38,9 jedinica postao je gotovo trajna karakteristika ovog najdubljeg dela Jadrana, što znači da je voda u dubinama danas slanija nego ikada otkako se vrše merenja.
„Ono što je posebno zabrinjavajuće jeste činjenica da se promene ubrzavaju“, istakla je dr Vilibić. „Ovo nije postepena adaptacija, već brz prelaz u novo stanje koje još uvek u potpunosti ne razumemo“.
Ekološke posledice
Promene u dubokim vodama već utiču na morski život. Područje oko Jabučkog basena, koje je poznato po bogatom biodiverzitetu i zaštićeno je kao zona zabranjenog ribolova, posebno je ranjivo. Vrste prilagođene hladnijim uslovima koje su se tradicionalno skrivale u dubokim, hladnim vodama sada se suočavaju sa ubrzanim promenama u svom staništu.
„Vrste prilagođene hladnim dubokim vodama nemaju gde da odu“, pojasnila je dr Vilibić. „Za razliku od kopnenih životinja koje mogu da odu na sever kada se klima zagreje, dubokomorske vrste su zarobljene na morskom dnu. Istovremeno, toplije vode podstiču dolazak tropskih vrsta iz istočnog Mediterana, što menja ceo ekosistem“.
Međutim, promene u dubokom Jadranu nisu samo lokalni fenomen, već mogu da utiču na ceo evropski klimatski sistem. Promene u gustini dubokih voda utiču na porast nivoa mora duž evropske mediteranske obale. Naučnici procenjuju da bi trenutni trendovi mogli dovesti do dodatnih 3,3 milimetra godišnjeg porasta nivoa mora.
Slično tome, promene u okeanskim strujama mogu uticati na vremenske obrasce, mediteranski klimatski sistem i priobalne zajednice širom Evrope. Interdisciplinarnost međunarodnog tima omogućila je sveobuhvatan pogled na problem koji prevazilazi nacionalne granice. Istraživanje jasno pokazuje da promene u Jadranu nisu samo regionalni fenomen, već evropski izazov koji zahteva koordinisan odgovor.
Pogled u budućnost
Naučnici upozoravaju da trenutni klimatski modeli možda potcenjuju stopu promena u zatvorenim morskim basenima poput Mediterana. Projekcije za period 2075-2100 predviđaju promene koje se sada dešavaju u vremenskom okviru od deset do dvadeset godina.
Naučnici IRB-a nastavljaju da prate stanje dubokih jadranskih voda putem sistema stalnih mernih stanica i međunarodne saradnje sa partnerima iz Italije, Slovenije i drugih mediteranskih zemalja.
Sledeći korak biće razvoj poboljšanih klimatskih modela koji mogu preciznije predvideti stopu promena u zatvorenim morskim sistemima.
„Priroda nas upozorava da se nešto značajno i ozbiljno dešava“, zaključila je dr Vilibić, a prenela HINA.
„Naš zadatak je da razumemo ove procese i pomognemo društvu da se pripremi za promene koje dolaze“.
