U srcu Egipta, u neposrednoj blizini piramida u Gizi, svečano je otvoren, Veliki egipatski muzej, „Grand Egyptian Museum“ (GEM), najveći muzej na svetu posvećen jednoj jedinoj civilizaciji. Na spektakularnoj ceremoniji, kojoj su prisustvovale arapske i evropske kraljevske dinastije, svetske zvezde i brojni državnici, Egipat je svetu predstavio svoj projekat vredan više od milijardu dolara, koji se gradio gotovo dve decenije.
GEM se prostire na 500.000 kvadratnih metara, skoro dvostruko više od pariskog Luvra, i čuva oko 100.000 artefakata koji prate istoriju zemlje od praistorije do rimskog doba. U njegovim monumentalnim dvoranama nalaze se najdragoceniji simboli egipatske prošlosti, statua faraona Ramsesa II visoka 12 metara i teška 80 tona, kompletan blago Tutankamona sa više od 5.500 predmeta, među kojima je i čuvena zlatna maska, kao i obnovljena „Barca Sunca“ faraona Keopsa, čija je rekonstrukcija trajala 13 godina.
Muzej nije samo riznica antike već i moderan centar kulture i obrazovanja: sadrži biblioteku, auditorijum, kongresni centar, vrtove, prodavnice i restorane. Poseban deo namenjen je deci i interaktivnim sadržajima, čineći GEM mestom gde se istorija doživljava, a ne samo posmatra.
Zahvaljujući presudnoj podršci Japana, realizacija muzeja postala je moguća, dok su evropske zemlje, koje i dalje u svojim galerijama čuvaju egipatske dragocenosti, uglavnom ostale po strani. Japan je obezbedio dva velika zajma vredna između 750 i 950 miliona dolara, uz dodatnih 500 miliona namenjenih tehničkoj pomoći i opremi. Egipatska vlada je učestvovala budžetskim sredstvima, dok su međunarodne fondacije i donatori doprineli sa oko 200 miliona dolara, pa je ukupna vrednost projekta premašila 1,3 milijarde dolara.
Projekat je deo nacionalnog plana Egypt Vision 2030 predsednika Abdel Fataha el-Sisija, koji turizam vidi kao ključ razvoja zemlje. Egipat je 2024. godine ponovo premašio 17 miliona turista, a otvaranje GEM-a trebalo bi da tu brojku dodatno poveća.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Otvaranje Velikog egipatskog muzeja još jednom pokazuje koliko je važno čuvati istorijsko nasleđe jedne nacije. Sličan pristup vidi se i u Srbiji, gde je obnovljen Narodni muzej u Beogradu i otvorena Palata nauke, centar za istraživanje i popularizaciju nauke koji je počeo sa radom krajem 2024. godine. Takvi projekti potvrđuju da ulaganje u kulturu i nauku znači ulaganje u budućnost zemlje.
Piše: Stefan Bogdanović
