Mikroskropski fragmenti proteina i DNK iz kostiju otkrivenih u pećinskom blatu na dubini od osam metara, otkrili su da su neandertalci i ljudi u severnoj Evropi verovatno živeli jedni pored drugih još pre 45.000 godina.
Genetska analiza fosila, koji su pronađeni u pećini u blizini grada Ranisa u istočnoj Nemačkoj, sugerše da su moderni ljudi bili ti koji su prvi pravili posebne kamene alatke u obliku lista, a ne neandertalci, kako su arheolozi ranije mislili.
Dodatno, naučnici nisu znali ni da su moderni ljudi – homo sapiensi – živeli tako daleko na severu, gde su klimatski uslovi tada bili slični onima koji danas vladaju u Sibiru, pokazuju tri studije objavljene u sredu u časopisu „Nejčer“, piše CNN.
„Homo sapiens je prešao Alpe i stigao u hladna podneblja severne i središnje Evrope ranije nego što se mislilo. Ovo iz temelja menja naše dosadašnje znanje o tom dobu: homo sapiens je stigao do severozapadne Evrope mnogo pre nestanka neandertalaca u jugozapadnoj Europi“, objasnio je Žan-Žak Iblen, profesor na Kolež de Frans u Parizu i direktor Instituta Maks Plank za evolucionalnu antropologiju u Lajpcigu.
Iako je pećina otkrivena 30-ih godina prošlog veka, tada su pronađene i analizirane samo alatke, ali je grupa arheologa od 2016. do 2022. godine kopala dublje u pećini i tako došla do ostataka ljudskih fosila koji su tek sada analizirani.
Tip kamenih alatki koje su pronađene u pećini u Ranisu ranije je otkriven je širom Evrope, od Moravske i istočne Poljske do Britanskog ostrva, a arheolozi ga skraćeno nazivaju LRJ, prema mestima na kojima je prvi put pronađen.
Nedavna otkrića, kako je istakao Vilijam Benks, istraživač sa Univerziteta u Bordou u Francuskoj, sugerišu da su neandertalci bili kulturno i kognitivno složeniji nego što to popularni stereotipi sugerišu.
