Vašington je 23. decembra 2025. uveo zabranu ulaska u SAD za Ana-Lenu fon Hodenberg i Džozefin Balon iz nemačke organizacije Hate Aid (nemačka nevladina organizacija koja pomaže svima koji su meta online kampanja mržnje) označivši ih kao ključne figure „globalnog kompleksa industrije cenzure“. Dok ih Berlin kiti ordenima i milionima evra iz državnog budžeta za „borbu protiv mržnje“, američka administracija ih optužuje za sistematsko gušenje nepoćudnih mišljenja kroz ulogu „Trusted Flagger“ (pouzdani prijavljivač neprikladnog sadržaja) – privilegovani status koji omogućava brzo brisanje sadržaja na platformama.
Hate Aid nije nevina savetodavna služba: lobira za strožu evropsku regulaciju, podržava tužbe levih političara protiv Meta i X, traži blokade naloga i selektivno proglašava „mržnju“ samo ako se tumači tako da dolazi od desnice. Balon je otvoreno rekla da „sloboda mišljenja mora imati granice“, dok fon Hodenberg preuveličava desničarske pretnje da bi opravdala cenzuru. Sve to finansira nemački poreski obveznik – preko milion evra samo 2025. godine.
Nemačka vlada viče na sav glas zbog „neprihvatljive“ mere SAD, braneći svoje cenzore kao „zaštitnike demokratije“. Istina je gola: Hate Aid je oruđe za političku kontrolu interneta, a Amerika pokazuje da neće dozvoliti izvoz evropskog modela represije.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Hate Aid je savršen primer zapadnog licemerja, pod maskom „borbe protiv mržnje“ gradi se mašinerija za selektivnu cenzuru, finansirana državnim novcem i nagrađivana ordenima. Kada Amerika kaže „dosta“, Berlin vrišti o „napadu na demokratiju“. Prava sloboda govora ne trpi „Trusted Flagger“ niti plaćene cenzore, ona ili postoji za sve ili je samo oružje protiv naroda.
Piše: Stefan Stojanović
