Naučnici sa Univerziteta u Kembridžu otkrili su da je pevanje bebama ključno za učenje jezika.
Studija je zaključila da bebe uče jezike iz ritmičkih informacija – rasta i pada tonova, kao u dečijim pesmama, pesmici o abecedi i drugim pesmama, preneo je „Gardijan“.
Tim sa Kembridža je, takođe, otkrio da bebe ne počinju da obrađuju fonetske informacije sve dok ne napune oko sedam meseci.
Istraživači su naveli da nalazi, koji su objavljeni u časopisu „Nejčer komjunikejšens“, dovode u pitanje stav da su fonetske informacije, koje su obično predstavljene azbukom, ključ za učenje jezika.
Rekli su da to, takođe, sugeriše da disleksija i razvojni jezički poremećaj mogu biti povezani sa percepcijom ritma, a ne sa poteškoćama sa obradom fonetskih informacija.
Profesorka Uša Gosvami, neurolog sa Univerziteta u Kembridžu, koja je autorka studije, rekla je da istraživanje pokazuje da se pojedinačni zvuci govora ne obrađuju pouzdano do oko sedam meseci, iako većina beba može da prepozna poznate reči poput „flašica“ do tog trenutka.
„Od tada se pojedinačni glasovi govora i dalje dodaju veoma sporo, presporo da bi bili osnova jezika. Verujemo da su informacije o ritmu govora skriveni lepak koji podupire razvoj jezičkog sistema koji dobro funkcioniše“, istakla je ona.
Prema njenim rečima, roditelji bi trebalo da razgovaraju i pevaju svojim bebama što više ili da koriste govor usmeren na bebe, poput pesama za decu, jer će to uticati na ishod u domenu učenja jezika.
Ranije se smatralo da bebe uče male zvučne elemente i sabiraju ih kako bi napravile reči.
Da bi razumeli da li je to slučaj, istraživači su snimili moždanu aktivnost 50 beba starih četiri, sedam i 11 meseci dok su gledali video na kojem učiteljica u osnovnoj školi peva 18 dečijih pesama.
Tim je koristio posebne algoritme da protumači kako bebe kodiraju ove informacije u mozgu.
Naučnici su otkrili da se fonetsko kodiranje kod beba pojavilo postepeno tokom prve godine života, počevši od nazalnih zvukova kada je reč o slovu „m“ za reč „mama“.
