Novootkriveni mozak u fosilu zglavkara starog 525 miliona godina po svemu sudeći je najstariji mozak pronađen do sada i možda razjašnjava enigmu o tome kako je evoluirao mozak kod ovih beskičmenjaka.
Stručnjaci su iznenađeni kako je mozak u ovom sićušnom lobopodiju poznatom kao cardiodictyon catenulum ostao tako dugo očuvan. Primetili su da se sastoji od tri dela koji se razlikuju od nervnog sistema. To je važno otkriće jer ukazuje na to da se mozak razvio odvojeno od glave i nervnog sistema.
Van svih očekivanja
Naime, prethodno se smatralo da je mozak ovih stvorenja podeljen u segmente neuralnih struktura zvanih ganglije, baš kao i nervni sistem u trupu.
– Nismo očekivali da ćemo videti ovakvu anatomiju jer se već više od sto godina smatra da su glave i mozak modernih zglavkara, i neki od njihovih fosilizovanih predaka, segmentirani – rekao je naučnik Nikolas Strausfeld sa Univerziteta Arizona.
Fosil je osamdesetih godina prošlog veka otkriven u kineskoj pokrajini Junan. Crvoliki C. catenulum se u drevno doba kretao morskim dnom pomoću više pari mekih nogu. Budući da je fosil veliki samo jedan i po centimetar, naučnici nisu mogli da ga snime rendgenom.
Umesto toga, koristili su metodu hromatskog filtriranja, gde se niz digitalizovanih slika visoke rezolucije koristi za filtriranje različitih talasnih dužina svetlosti da bi se mapirala unutrašnja struktura.
Otkrivena morfologija glave i mozga potom je upoređena sa drugim fosilima, današnjim zglavkarima i njihovim obrascima ekspresije gena. Poređenja sugerišu da se isti plan organizacije mozga nastavlja pola milijarde godina.
Zajednički genetski plan za stvaranje mozga
– Identifikovali smo zajednički potpis svih mozgova i kako su nastali. Shvatili smo da su svaki domen mozga i njegove odgovarajuće odlike određeni istom kombinacijom gena, bez obzira na vrstu koju smo posmatrali. To pokazuje zajednički genetski osnovni plan za stvaranje mozg – izjavio je evolucionista Frenk Hirt sa Univerziteta Kings koledž u Londonu.
Zglavkari su najbrojnija vrsta u životinjskom carstvu, a u njih spadaju insekti, rakovi, paukovi i stonoge. Nakon lobopodija došli su euartropodi, a njihovi današnji potomci su baršunasti crvi (phylum onychophora) koji žive u Australiji, Novom Zelandu i Južnoj Americi.
– U vreme kada su veliki geološki i klimatski događaji preoblikovali planetu, jednostavne morske životinje kao što je cardiodictyon stvorile su najraznovrsniju grupu organizama na svetu – euartropode – koji su se vremenom proširili na svako novo stanište na Zemlji – rekao je Strausfeld, preneo je „Sajens alert“.
Istraživanje naziva „The lower Cambrian lobopodian Cardiodictyon resolves the origin of euarthropod brains“ objavljeno je u časopisu „Sajens“.
