Evo jedne čuvene, ali lepe logičke igre koja razmatra ni manje ni više nego pitanje – ima li Boga?
Poznata kao ontološki argument, ova teološka etida iz srednjeg veka koju je smislio benediktanac Anselmo Kenterberijski (1033-1109), teško će pružiti konačan odgovor na to neugodno pitanje, ali vam može priuštiti ugodno vreme i značajno zadovoljstvo u samom promišljanju.
Ontološki argument je nastao u benediktanskom manastiru Bek, u kome je stolovao Anselmo, čuven po mudrosti u čitavom hrišćanskom svetu, a čije su se elegantne kule u 11. veku uzdizale visoko među skromnim i blatnim feudima anglo-normanske kraljevine. Argument se raširio svetom još u Anselmovo doba, da bi potom ostavio više nego dubok trag na hiljadu godina razvoja teologije i filozofije.
Anselmov argument ima jednostavan, ali pretenciozan cilj – da dokaže postojanje Boga.
On glasi: „Pretpostavimo, kako to ide u dokazivanju, suprotno – da Bog koji je po definiciji najsavršenije biće ne postoji u realnosti (ali jeste ideja u našem umu). Međutim, nevolja sa umom – uvek možemo da zamislimo i Boga koji je takođe ideja o savršenom biću, ali da ga zamislimo tako da postoji i u realnosti.
To znači da realno-postojeći-zamišljeni Bog samim tim što postoji jeste savršeniji od onog koga smo zamislili da ne postoji, a trebalo je da bude najsavršeniji. I da stoga, nije tačna pretpostavka da Bog ne postoji.“
Inače, Anselmo će postati jedan od najuticajnijih teologa epohe ne samo zbog ovog argumenta, nego i zbog teorije o iskupljenju, po kojoj je Hrist svojim stradanjem okajao, odnosno otplatio ljudske grehe.
Anselmo je bio protivnik krstaških pohoda, a njegov život je obeležilo postavljenje za nadbiskupa u Londonu, zbog čega u imenu ima odrednicu Kanterberijski. Naime, papa će ga iz Beka uputiti u Englesku, ali će Anselmo godinama čekati da izvrši taj zadatak jer su normanski kraljevi odbijali da se povinuju papinoj volji po tom pitanju.
Ovaj sukob će postati deo velike borbe kraljevske vlasti širom Evrope protiv prava Rima da određuje nadbiskupe, odnosno čelne ljude crkve u pojedinim državama, što je sukob u katoličkom svetu koji se dešava vekovima pre verskih ratova.
Sam Anselmov argument je prihvaćen kao dokaz, ali i opsežno kritikovan kako i nije baš o Bogu, već da se može odnositi na bilo šta – na primer, izgubljeno ostrvo. Ako je ostrvo savršeno i postoji, zato što postoji uvek je savršenije od ostrva koje samo zamišljamo. Možda ste primetili kako se motiv savršenog ostrva povremeno pojavljuje kao skriveni, intrigantan detalj u književnosti i na filmu – on potiče iz debate o ontološkom argumentu.
Nemački filozof, matematičar i fizičar, Gotfrid Vilhelm Lajbnic (1646-1716) takođe se bavio ontološkim argumentom. Kritikujući Dekarta koji je svom savršenstvu postojanje dodelio kao predikat, Lajbnic je mislio malo dublje o ovom – kako savršenstvo nije moguće analizirati, ali da sva savršenstva mogu postojati zajedno u jednom entitetu.
Argumentom su se bavili i mnogi drugi, Toma Akvinski koji je inače dao listu od pet dokaza postojanja Boga, ali i Hjum, Kant, pa čak i Bertrand Rasel. Argument ima i savremena tumačenja.
