Međunarodna ekipa inženjera i naučnika, stručnjaka koji uspevaju da poprave ekološke situacije u najugroženijim delovima planete, sada je u akciji oko promene izgleda Sinajskog poluostrva, beživotnog prostranstva između Sredozemnog, Crvenog mora i Indijskog okeana.
Kamenita pustinja će sa dolaskom vode postati prava bašta, smatraju oni koji za sebe kažu da „stvaraju vreme“ (The Weather Makers) i da imaju načina da pomognu prirodi da pobedi pustinjske pejzaže od kojih niko nema koristi, a sa visina izgledaju kao nekakve ružne fleke na našoj lepoj planeti. Plan da regenerišu eko-sistem u ovom zapuštenom delu sveta razradili su do detalja i sada predstoji samo da ga sprovedu u delo.
Vođa tvorac veštačkog ostrva
Koristiće kišu iz veštački stvorenih oblaka, a voda će na tlu učiniti svoje. Pesak i prašina postaće plodna sredina za biljke, pa čak će i kameniti planinski visovi i brda biti oplemenjeni zelenilom koje će rasti i na takvoj negostoljubivoj podlozi.
Njihov uticaj na vremenske prilike dobaciće čak do Turske, a na samom Sinaju očekuju da će tamošnji krš vratiti u praistoriju jer je pre 4,5 do osam milenijuma to poluostrvo bilo drugačije nego danas, zeleno i plodno.
Ova grupa eksperata ima dovoljno iskustva i samopouzdanja da izvrši ovaj zadatak i reši problem sa pustinjom kao što je do sada to isto uspevala na nekim drugim područjima o čemu svedoče brojne fotografije (pre i posle tretmana).
Projekat na kojem sada rade je kažu biblijski, ne samo zbog toga što je Sinaj postojbina Biblije, nego i zbog razmera teritorije koju će tretirati i vratiti u zelenu fazu.
Citiraju izjavu slavnog Pikasa da „je realno sve što čovek može da zamisli“. Doduše, ovi „stvaraoci vremena“ umesto slikarskog platna pred sobom imaju desetine hiljada kvadratnih kilometara vrele, suve pustinje od koje bi trebalo napraviti isto toliku oazu.
Obodrilo ih je to što se na satelitskim snimcima poluostrva vide tragovi korita nekadašnjih reka, a u manastiru Katarina, starom 1.500 godina, postoje zapisi o seči šuma na ovim prostorima.
Vođa ove grupe je Holanđanin Tis van der Heven (40), inženjer vodoprivrede i specijalista za radove na iskopavanju. On je, između ostalog, bio jedan od tvoraca veštačkog ostrva u Dubaiju. Sada je okupio tim stručnjaka koji su se već dokazali u ekološkoj obnovi.
Vraćaju točak istorije
Kao i svi veliki projekti i ovaj na Sinaju je počeo malim korakom – izgradnjom lagune 2016. godine koju je naručila egipatska vlada od firme u kojoj je zaposlen Van der Heven.
Dok se holandski stručnjak pripremao za ovaj poduhvat, koristio je svu moguću literaturu – od geoloških, meteoroloških i bioloških saznanja i podataka, pa sve do religijskih tekstova. Zaključak da je poluostrvo postalo pregrejano i isušeno objašnjen je nestankom zelenila. Zemljište su bujice odnele u more i sada valja vratiti točak istorije unazad.
Tokom rada na pomenutoj laguni, koja je zapravo nekada bila veliko jezero Gardavil, grupa je otkrila oko 2,5 milijardi kubnih metara osušenog mulja i taloga koji će im, kada ga ovlaže, poslužiti kao idealno đubrivo za buduću „baštu“ koja će se u najboljem slučaju prostirati na 61.000 kvadratnih kilometara.
Nije fantazija
Holandski inženjer Van der Heven je već jednom dokazao da nauka može da stvara čuda. Sa kineskim filmskim stvaraocem Džonom Denisom Liuem oživeo je veliki plato u Kini, na kojem pre početka radova nije bilo nijedne travke usled preteranog iscrpljivanja zemljišta. To je danas jedan od najuspešnijih projekata ekološke obnove na svetu, a ceo mamutski posao je zabeležen na filmskoj traci.
Spustiti niže oblake
Glavni posao biće da se spuste niže oblaci koji su česti na tim prostorima zbog mešanja vazdušnih masa koje se kreću od Sredozemlja ka Indijskom okeanu, ali zbog vrućine nestaju. Kada počnu kiše, glavni posao biće da se kanalima te padavine razvedu po Sinajskom poluostrvu i da navodnjavaju opustele predele. Ranije su se oblaci često vraćali ka moru, a retke kiše su bile obilne, ali su bujice brzo nestajale.
