Naučnici misle da su identifikovali najčudniju planetu, koju prekrivaju okeani lave, na kojoj duvaju supersonični vetrovi, a pada kiša od kamenja.
Ova egzoplaneta se zove K2-141b, a otprilike je upola veća od Zemlje. Međutim, kruži toliko blizu svoje zvezde, koja je manja od našeg Sunca, da svakog zemaljskog dana završi nekoliko ciklusa sa istom površinom trajno okrenutom ka zvezdi.
Naučnici predviđaju da ti faktori znače da su dve trećine površine K2-141b trajno obasjane suncem – ne samo da je dobar deo planete pokriven okeanom lave, već neka od tih stena može čak i da ispari u atmosferu.
– Sve kamene planete, uključujući Zemlju, započele su kao rastopljeni svetovi, ali su se potom brzo ohladile i učvrstile. Planete lave daju nam retki uvid u ovu fazu planetarne evolucije – rekao je u saopštenju Nikolas Kovan, naučnik sa Univerziteta Mekgil u Kanadi i koautor nove studije, prenosi Sputnjik.
Naučnici koji stoje iza novih istraživača želeli su da shvate kakvu atmosferu može imati tako vreo svet i kako će ga videti zemaljska tehnologija. K2-141b je primamljiva meta jer su je proučavale i misija K2, Nasin svemirski teleskop „Kepler“ i svemirski teleskop agencije „Spicer“.
A atmosfera je posebno intrigantna jer naučnici veruju da će Nasin svemirski teleskop „Džejms Veb“, koji treba da se lansira krajem sledeće godine, moći da analizira komponente udaljenih planetarnih atmosfera.
Istraživači su počeli sa onim što su dosadašnje studije utvrdile o K2-141b, na primer, da je gustina planete približno Zemljinoj. Zatim su istražili kako površina može izgledati.
Taj rad razmotrio je komplikacije poput činjenice da je planeta toliko blizu zvezde da je verovatno više od polovine površine obasjano suncem, možda čak dve trećine.
Konstantna svetlost i toplota ukazuju da taj svet verovatno ima okean magme dubok desetinama kilometara, prema proračunima tima. Zatim su istraživači rekonstruisali kako bi ovde izgledala atmosfera na osnovu tri potencijalna glavna sastojka, a svi oni su česti u korama stenovitih planeta.
Sva tri slučaja mogu podržati atmosferu, izračunali su naučnici, brzinom vetra većom od 1,75 kilometara u sekundi, daleko bržom od brzine zvuka na Zemlji.
Na rubovima atmosfere, gde temperature padaju, gasovita stena bi se ohladila tako da može da padne nazad na površinu kao padavina.
Ako atmosferom dominira silicijum-dioksid ili silicijum-monoksid, te padavine bi uglavnom padale u okean magme, ali ako je atmosfera pretežno natrijum, planeta bi izgledala još čudnije, sa čvrstim natrijumom koji curi nazad prema okeanima poput lednika na Zemlji, istraživači navode.
Ali sve ovo rekonstruisanje ne služi samo da bi se zamislilo kako bi mogao izgledati ovaj zaista bizaran svet, ovo je ipak nauka. Istraživači su želeli da uporede svoje modele sa trenutnim i predviđenim kapacitetima posmatranja masivnih svemirskih teleskopa.
Ovde su naučnici optimistični: K2-141b nazivaju „posebno dobrom metom za posmatranje atmosfere“.
A istraživači čak imaju način da istraže sve pre lansiranja svemirskog teleskopa „Džejms Veb“, rekli su u izjavi: snimci svemirskog teleskopa „Spicer“ trebalo bi da pomognu da se utvrde temperature dnevne i noćne strane planete, pojašnjavajući kako se modeli mogu podudarati sa stvarnošću.
