U policijskoj stanici opštine Stari grad pre oko pola veka radio je milicajac koji je bio novajlija kada je uhapsio Zorana Radmilovića posle jedne kafanske noći. Glumac je prešao ulicu van pešačkog prelaza, a nije imao ličnu kartu.
– Druže komandiru, ja priveo ovog brku – raportirao je milicajac u stanici.
– Kakvog brku! Druže Radovane, ovaj, druže Zorane, što ste došli kod nas? – spetljao se komandir, koji je očigledno gledao predstavu „Radovan Treći“. On se izvinio zbog neiskusnog kolege, a Radmilović je oštro zahtevao zapisnik i da mu se dozvoli da telefonira. Uskoro je u komandu milicije ušao konobar iz Srpske kafane sa tacnom ćevapčića, hlebom, litrom ružice i tri čaše. Tako je veliki glumac iskoristio pravo na telefonski poziv. Pošto su zajedno ručali, mladi čuvar reda je dobio besplatnu kartu za „Radovana Trećeg“, ali ne i komandir.
– Dođite i vi, druže komandiru. Vi ste već gledali Radovana, pa kupite kartu – poručio im je Radmilović na odlasku.
Na sledećoj predstavi, u publici je primetio mladog policajca koji je došao sa devojkom. Sam na sceni, Radmilović je počeo jedan od svojih čuvenih monologa „iz glave“:
– U staroj, truloj Jugoslaviji, čovek koji je imao vlast zvao se žandarm, u socijalizmu – milicioner. Žandarm je imao pendrek, milicajac – vaspitnu palicu. Nekada su radnici štrajkovali, a sad se to zove „stvaralački nemir radničke klase“. Građani, u vreme nenarodnog režima, plaćali su porez, a sada dobrovoljno uplaćuju samodoprinos. Mene je moj mladi prijatelj milicioner priveo u stanicu. Nije me uhapsio! – vikao je Radovan sa scene.
Publika je, kao i obično, bila oduzeta od smeha.
Dijalog sa Perom Strujom
Jednom prilikom, sedamdesetih godina prošlog veka, održavao se u Ateljeu 212 sastanak svih zaposlenih. Tada je jedan električar, zvani Pera Struja, rekao da je „dosta tih stranih pisaca, tog Čehova“. Na to mu je Zoran Radmilović preporučio da ćuti jer se ne razume u repertoar.
– Da ćutim, je l’ zato što sam radnik? – razgnevio se Struja.
Na to mu je Radmilović dao odgovor koji još prepričavaju u pozorišnim krugovima:
– A šta sam ja, izvođač glumačkih radova? Ti si, Pero, izvođač električarskih radova. Ja se ne razumem u struju, a ti u glumu. Svako neka radi posao za koji je plaćen: ti, Pero, samoupravljaj u struji, a ja ću samoupravljati u glumi!
