Nasuprot velikim redakcijama, „Politici“ i „Vremenu“, beogradski ilustrovani časopisi „Nedelja“ i „Panorama“ poverenje su odmah poklonili domaćim crtačima. Prvi se oglasio Vlasta Belkić, u februaru 1935. godine, svega nekoliko meseci pošto je „Politika“ objavila prvi strip iz Amerike.
Nadahnut sasvim novim načinom realističnog prikazivanja likova iz „Detektiva Iks 9“ američkog crtača Aleksa Rejmonda, on je objavio u „Nedelji“ prvi kaiš svog stripa „Avantura detektiva Harija Vilksa“. Priča je izlazila u nastavcima još neko vreme, iako je bila slabog kvaliteta. Ipak, Belkić je ostao zabeležen kao prvi autor modernog srpskog stripa, čime je otvorio put novim crtačima.
Krajem marta 1935. budući čuveni crtač Đorđe Lobačev i njegov kum Vadim Kurganski stvorili su za „Panoramu“ kriminalističku priču „Krvavo nasledstvo“, potpisujući se pseudonimima Džordž Strip i Vladimir Cilić.
Nije prošlo ni pola godine od pojave američkog „Detektiva Iks 9“, strip je već postao redovan deo skoro svih prestoničkih listova. Čitaoci su s nestrpljenjem iščekivali nastavke doživljaja ne samo ovog detektiva, nego i drugih junaka, stranih i domaćih. Izdavači su bili iznenađeni brzinom kojom je novotarija sticala popularnost, pa su počeli da razmišljaju kako se sve strip može predstaviti.
Tako je već aprila 1935. u Beogradu pokrenut prvi list samo za stripove, koji je nagovestio stvaranje nove izdavačke oblasti, izuzetno plodne u godinama koje su dolazile. List je jednostavno naslovljen sa „Strip“, što svedoči o tome da je nova reč, samo pola godine od njene prve upotrebe, postala opštepoznata na Balkanu. Časopis je izlazio redovno nešto više od jedne godine, sve do juna 1936. i imao je više od 60 nastavaka.
Donosio je „Zrak smrti“ kumovskog tandema Lobačeva i Kurganskog, ali i doveo u Jugoslaviju još jedno delo Aleksa Rejmonda, slavnog junaka Flaša Gordona, koji se i danas ubraja u remek-dela devete umetnosti. U „Stripu“ je objavljena i prva parodija, upravo na Rejmondovog „Detektiva Iks 9“, iz pera Nikole Tišćenka. Bila je tu i „Istorija abisinske dinastije“ Nikole Navojeva, i još mnoštvo početničkih radova budućih majstora stripa.
Car Dušan u crtežu
Zanimljivo je da su Lobačev i Kurganski radnju svog stripa smestili u domaću sredinu, Beograd i Dubrovnik, što je redakcija „Panorame“ isticala u najavi: „Jedan izvanredan događaj iz našeg života – na jedan potpuno amerikanski način.“ Nešto kasnije, „Politika“ je od 1936. svakodnevno u nastavcima štampala „Hajduk Stanka“ koji je crtao Lobačev, a 1938. i njegovu „Ženidbu cara Dušana“, stvarajući polako kod novinskih čitalaca u Srbiji naviku na novi medij.
