Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović izjavio je sinoć da goriva ima dovoljno i da za sada nema povećane potražnje za naftom i derivatima na benzinskim stanicama u Srbiji, kao i da ukoliko bude povećane potražnje, kupovina će biti zadovoljena.
– Goriva ima dovoljno i sada počinjemo da snabdevamo tržište zapravo isključivo uvozom i iz zaliha. Redove ne možemo da planiramo i predvidimo, ali ja računam zaista da to nema puno smisla. Ne možete obezbediti zalihe, ne znam za koji broj dana i koliko meseci unapred. To je prosto nemoguće, nije ni bezbedno – rekao je Mićović za RTS.
Dodao je da više neće biti prinosa iz rafinerije NIS-a, jer je ona danas prestala sa preradom sirove nafte te da neće biti novih derivata.
Govoreći o zalihama, Mićović je naveo da će one podmiriti potrebe za nešto više od 30 dana, ali da ne treba zaboraviti i na planirani uvoz koji je u decembru kompanija članica udruženja Naftnih kompanija Srbije negde oko 113 hiljada tona.
– Verujem da će moći i nešto više da se realizuje. Uz to imate još nekoliko drugih kompanija. Uvoz je iz rafinerije u okruženju i uvoz je iz Konstance, znači međunarodne luke. To kada uzmete u obzir, onda znači da i zaliha svakog dana neće trebati 6.000 tona koliko je potrošnja, nego će trebati možda oko 3.000 – 3.500 tona, kako koji dan – rekao je Mićović.
Istakao je da veruje da će zalihe koje Srbija ima uz taj ozbiljan uvoz koji je planiran u decembru dati dovoljno vremena da se pronađe rešenje.
Naveo je i da je za januar naredne godine napravljen novi plan uvoza.
Mićović skreće pažnju i da se uvozi ne mogu dugoročno planirati i da oni nikad ne zavise 100 odsto od naftnih kompanija već i od drugih faktora poput havarija, vetrova i drugih neprilika.
– Danas je obustavljena plovidba kod Golupca, jer duva košava, znači kasniće neki brodovi za jedan dan. Imali smo havariju u rafineriji u Budimpešti, pa je odjednom taj izvor potpuno prestao. Onda je jednog dana Bugarska uvela zabranu izvoza dizela. To su sve prosto poremećaji koje se mogu desiti, tako da ovaj plan jeste kao plan na stolu, ali realizacija zavisi od nekih drugih okolnosti – rekao je Mićović.
Naglasio je da su mnoge mere od onih koje su predložili realizovane.
– Zahvaljujući tim merama se uvoz odvija brže. Osim domaćih brodova, otvorena je mogućnost korišćenja brodova strane zastave tako da i flota je povećana, pa nema jurnjave za brodovima. Prosto može da se doveze sve što se planira. Železnica je aktivirana na način koji nije bila aktivirana godinama unazad što znači da je moguće više železnicom uvesti. Napravljen je jedan malo liberalniji i brži protok derivata koji se uvoze autocisternama, tako da se i one efikasnije koriste. Urađeno je dosta – ocenjuje Mićović.
Podsetio je da su u januaru razgovarali sa predstavnicima Ministarstva rudarstva i energetike o tada najavljenim sankcijama NIS-u i da su tada predložili niz mera koje mogu da pomognu u povećanju uvoza.
– Prva rečenica u tim predlozima mera je da rafinerija mora da nastavi da radi. Bez obzira šta se desi – rekao je Mićović.
Ukazao je da uvoz i zalihe ne mogu dugoročno da obezbede stabilnost snabdevanja, ali mogu da daju dovoljno vremena da se pronađe rešenje.
– Što se potrošnje dizela tiče to je mesečno negde oko 180.000 tona najmanje, a ako kažem da je 113.000 tona za sada planirani uvoz samo od NIS-a, onda vidite da i zaliha zapravo neće trebati sve te količine. Kod benzina je situacija nešto drugačija, ali i NIS ima veće zalihe benzina. Tako da će i u tom smislu tržište biti potpuno snabdeveno, i tim derivatima tržište biti potpuno obezbeđeno – rekao je Mićović.
Na pitanje da li je moguće da u narednim danima pumpe u Srbiji prestanu sa radom, Mićović je rekao da ne može da zamisli takvu situaciju.
– O tome ja, mislim, ni ne razmišljam. Ja se iskreno nadam da će biti pronađen način, bar sa jednom bankom, bar u saradnji sa Narodnom bankom Srbije, da se nastavi rad jedne jedine banke kako bi moglo gorivo dalje da se prodaje. Ali svakako taj scenario bi nam dodatno sve zakomplikovao – rekao je Mićović.
Ukazao je da je broj maloprodajnih objekata koje su pumpe je u Srbiji impozantan, kao i da ni jedna kompanija za prodaju goriva u Srbiji tema takvu rasprostranjenost pumpi kao što ima NIS.
– Možda bi najveći problem bio zapravo da te količine dizela i benzina na koje računamo da će NIS u decembru staviti na tržište, neće biti u mogućnosti na taj način da stavi, jer nemaju svuda pumpe drugih kompanija. To će biti veći problem nego što sama benzinska stanica ne radi – rekao je Mićović.
Govoreći o tome da je NIS podnela 18. novembra Kancelariji za kontrolu strane imovine (OFAC) Ministarstva finansija SAD novi zahtev za izdavanje posebne licence kojim se traži omogućavanje nesmetanog poslovanja kompanije, Mićović je rekao da se OFAK ne zabranjuje NIS-u da radi, već zabranjuje svojim građanima i svojim pravnim licima da učestvuju u bilo kakvoj poslovnoj interakciji sa NIS-om.
– Tako da, ako se nađe model da u Srbiji to može da funkcioniše na bilo koji način, to će funkcionisati – rekao je Mićović.
Dodao je da smatra da je jedina šansa da NIS dobije licencu za kupovinu sirove nafte i obavljanje minimuma nekih operacija to da Srbija preuzme upravljanje.
Mićović je prodaju NIS-a Rusiji 2008. godine ocenio kao velika istorijska greška energetske politike.
– Ne zato što je prodato Rusima, nego zato što je prodato iz Srbije, što to nije pod uticajem naše kapitala ili naše države. Ta istorijska greška bi sad mogla da se ispravi i trebalo bi tome da težimo ne pitajući za cenu – rekao je Mićović.
Istakao je da tržište Srbije nije „za bacanje“, jer je to tržište koje raste, kao i da se nada da će NIS kupiti neka naftna kompanija, a ne neki investicioni fond, jer bi u tom slučaju, kako je naveo, rafinerija i cela infrastruktura propadala.
– Naftne kompanije imaju potrebu da investiraju, napreduju i osvajaju tržište. Tako da vrednost je u svakom slučaju nešto što bi bilo dobro da može na tržištu da se dokaže i pokaže, ali evo NIS nema tu mogućnost. NIS mora da bira kupce koji bi zadovoljili američku stranu – rekao je Mićović.
Naglasio je da se mora voditi računa o javnom interesu, jer je javni interes snabdevanje tržišta naftom, a to je ovde ugroženo.
Na pitanje šta bi bilo najbolje, a šta najlošije rešenje za NIS, Mićović je rekao da bi idealno rešenje bilo da se Rusi saglase sa predlogom koji bi otišao OFAK-u i kojem bi se reklo da je to rešenje prihvatljivo, a najlošije rešenje je da rafinerija ne radi.
– Loše je da rafinerija ne radi duži vremenski period od ovog koji je sad predviđen. Već je to dovoljno loše.Svaki prestanak rada rafinerije duži od decembra je već dovoljno loš, a ne treba nam ništa lošije – rekao je Mićović.
