Nekadašnji američki ambasador u Srbiji i Severnoj Makedoniji i član pregovaračkog tima Ričarda Holbruka, Kristofer Hil, nastavio je danas svedočenje na suđenju četvorici bivših lidera terorističke OVK u Hagu i istakao da je tokom ratnih sukoba u AP Kosovu i Metohiji krajem 90-ih godina, bilo puno slučajeva hapšenja i puštanja ljudi pa i novinara.
On je to rekao treći dan svedočenja u postupku protiv bivših vođa OVK Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Jakupa Krasnićija i Redžepa Seljimija, na pitanje sudije o dvojici srpskih novinara koji su bili uhapšeni i zarobljeni.
– To je iskrsavalo s vremena na vreme, a mi smo poručivali da ne možemo da ih podržavamo ako kidnapuju ljude – rekao je Hil.
Rekao je i da se često sastajao sa jednim od lidera Albanaca Ademom Demaćijem, kome je pomoćnik u to vreme bio Aljbin Kurti, i da je Demaći bio veoma strog i imao jake i žestoke stavove prema Beogradu.
Kako je rekao bilo je opšte poznato da Demaći nije neko sa kim bi moglo da se razgovara.
Hil je na suđenju rekao i da se pretpostavljalo da je glavni štab OVK bio više vojno telo koje se sastojalo od komandanata lokalnih područja, koja su se u nekom trenutku spojila, kao i da ne zna ko je u OVK bio odgovoran za osmišljavanje političkih ciljeva.
– Mnogi su pričali kao predstavnici OVK, naš problem je bio da nismo imali sagovornike sa kojima smo mogli da razgovaramo i dogovaramo se. Pitanje nezavisnosti Kosova je bilo parola i svi su iznosili taj cilj kao svoj – rekao je Hil.
Rekao je i da je OVK video kao grupu ljudi koja nije bila dobro organizovana, dok je za Hašima Tačija rekao da je bio deo „direkcije Glavnog štaba“ i da je sa njim moglo da se razgovara.
Rekao je i da je potpisivnje sporazuma iz Rambujea oborilo stavove Slobodana Miloševića da sa Albancima ništa ne može da se dogovori.
– Koncept u to vreme je bio da se pošalje jasna poruka Srbima, da im se kaže da će se ovo desiti, tako da je dobro da budete deo procesa. Dakle, to je najbolji način da se zaštite interesi Srbije i da se bude deo ovog procesa. Dok je Milošević mnogo, mnogo puta rekao da se Albanci neće složiti i da se nikada neće složiti ni oko čega, a sporazum je zapravo opovrgao njegov stav da se Albanci neće složiti ni oko čega – rekao je on.
Rekao je da su Albanci želeli da AP KiM bude nezavisno kao republike koje su se otcepile od SFRJ.
Sudski proces protiv četvorice bivših komandanata OVK-a započeo je 2023. godine, tri godine nakon njihovog hapšenja i prebacivanja u pritvor Specijalizovanih veća u Hagu.
Više od dve godine nakon početka, suđenje ulazi u završnu fazu, a provestepena presuda se očekuje početkom 2026. godine.
Predmet se vodi protiv Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija koji su optuženi na osnovu individualne krivične odgovornosti i terete se za zločine protiv čovečnosti: progon, zatvaranje, druge nehumane postupke, mučenje, ubistvo i prisilne nestanke, kao i za ratne zločine: protivpravno i proizvoljno lišenje slobode i zatvaranje, surovo postupanje, mučenje i ubistvo.
U optužnici se navodi da su krivična dela koja im se stavljaju na teret izvršena u periodu od marta 1998. do septembra 1999. na više mesta u AP Kosovu i Metohiji, kao i u Kukešu i Cahanu u severnoj Albaniji.
Prema navodima, ta dela su izvršili pripadnici OVK protiv stotina civila i lica koja nisu bili aktivni učesnici u neprijateljstvima.
Sva četvorica su negirali krivicu.
