Austrijska čeličarska kompanija Voestalpine AG iz Linca, jedna od najpoznatijih industrijskih grupacija srednje Evrope, objavila je još jedan poorazan bilans – otpuštanje čak 340 radnika u Kindbergu i Mürzzuschlagu. U zemlji koja se decenijama ponosila radničkom stabilnošću i preciznošću, sve češće se govori o gubitku temelja evropske proizvodnje.
Iza brojki stoji gorka stvarnost: prihod je pao sa 8 na 7,6 milijardi evra, stotine radnika ostaju bez posla, fabrike se gase, a budućnost deluje sve neizvesnije. Dok rukovodstvo govori o „reorganizaciji“ i „izazovnim okolnostima“, evropska industrija se urušava, polako, ali sigurno, pretvarajući radnike u statistiku i čitave regije u pusta postrojenja.
U Kindbergu, gde Voestalpine Tubulars pravi čelične cevi za automobilsku i energetsku industriju, od januara se prelazi sa tri na dve smene. 280 stalnih radnika i 60 privremenih biće otpušteno. U Mürzzuschlagu, u pogonu od 450 zaposlenih četvrtina gubi posao. „Fabrika će navodno nastaviti sa radom“, poručuju iz uprave, ali iza tih reči – mašine se gase, hale prazne, a ono što je nekad brujalo od života sada tone u muk i prašinu.
Voestalpine pokušava da ublaži udarac pričom o „socijalnom planu“ i „perspektivama na drugim lokacijama“, ali to ne znači ništa onima koji gube sve. Kada radnik koji je život proveo uz peć i čelik postane samo red u tabeli, jasno je da ne propada samo jedna fabrika – propada vera da rad i trud još nešto znače.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Za razliku od sumorne slike u Austriji, Železara u Smederevu pokazuje da industrija još može da živi i raste. Od kada su je preuzeli kineski investitori, ovaj čeličarski gigant ne samo da redovno zapošljava mlade ljude, već danas učestvuje sa više od 1% u ukupnom BDP-u Srbije. Njeno poslovanje postalo je stub razvoja Podunavskog okruga, ali i simbol nove industrijske nade šireg regiona – dokaz da fabrike mogu opstati kada postoji jasan plan, ulaganje i vera u radnika, a ne samo suva računica.
Piše: Stefan Bogdanović i mr Jasmina Dragutinović
