Vuk Velebit, izvršni direktor Pupin inicijative ocenio je u intervjuu za „Vesti“ da će sa Donaldom Trampom kao 47. predsednikom SAD ova zemlja imati više razumevanja za srpske interese i manje strpljena za narative iz devedesetih godina.
Osnivač organizacije koja ima za cilj jačanje odnosa između Srbije i SAD smatra da će tome doprineti nedavno potpisivanje dokumenta o strateškoj saradnji, a da je antisrpska politika Aljbina Kurtija dovela do najgorih odnosa Prištine i Vašingtona od jednostranog proglašenja nezavisnosti 2008. godine i da ukoliko privremeni organi u Prištini nastave sa jednostranim potezima prema srpskoj zajednici na KiM treba očekivati oštriju reakciju SAD.
Donald Tramp je počeo svoj drugi predsednički mandat na čelu SAD. Šta treba očekivati na unutrašnjem, a šta na spoljnom planu?
– Na unutrašnjem planu možemo očekivati velike promene u američkom javnom sektoru u kojem radi nekoliko miliona ljudi. U planu je ukidanje mnogih federalnih agencija i suvišnih radnih mesta, smanjenje budžeta… S obzirom na dominantnu poziciju konzervativaca u Kongresu i Vrhovnog suda, Donald Tramp će imati mnogo više mogućnosti da sprovede širok spektar reformi nego 2016. godine i pitanje je koliko će demokrate uspeti da spreče Trampa na federalnom nivou. Sa druge strane, u državama u kojima vladaju demokrate možemo očekivati mnogo ozbiljniju borbu protiv Trampa i sve češće ćemo slušati žustre rasprave o opsegu predsedničkih ovlašćenja i ustavnim pitanjima, što se duži niz godina „podrazumevalo“.
A kada je reč o spoljnoj politici SAD?
– Na spoljnom planu zapažamo promenu američke percepcije sopstvene uloge u svetu i kraj neoliberalne spoljne politike koja je decenijama pokušavala da balansira između vrednosti i interesa. Sada sledi mnogo pragmatičniji pristup sa fokusom na odbranu američkih interesa, bez mnogo brige za istorijska savezništva. Sa obzirom na svojevrsnu rascepkanost novog multipolarnog sveta, dobar deo Trampovog novog pristupa će zavisiti od spoljašnjih faktora i Trampove reakcije, dok je na domaćem planu slika dosta jasnija.
Koliko su izvodljiva Trampova predizborna obećanja da će okončati sukob u Ukrajini i na Bliskom istoku? Od čega će to najviše zavisiti?
– Nedavno primirje u Gazi i dalje ne garantuje mir, Trampova uloga će biti određena razvojem situacije u narednih nekoliko dana ali svakako postoje strahovi da će Iran nastaviti da ohrabruje napade terorističkih organizacija na Bliskom istoku. Kada je u pitanje Ukrajina, okončanje rata će najviše da zavisi od toga da li će Ukrajina biti zadovoljna sa garantima bezbednosti koje Tramp može da ponudi.
U Beogradu se očekuje da bi sa Trampom moglo da dođe i do promene politike SAD prema Srbiji, ali i odnosu prema KiM. Da li je to moguće i pod kojim uslovima?
– Bilo bi naivno očekivati revolucionarne promene u američkoj politici prema Srbiji i regionu, ali svakako naslućujemo više razumevanja za srpske interese i manje strpljenja za narative iz devedesetih godina. Postoji mogućnost da će Tramp pokrenuti inicijativu za konkretno rešenje kosovskog pitanja jer bi to bila značajna spoljnopolitička pobeda, ali je pitanje koliko će to biti moguće ako Aljbin Kurti ostane na vlasti i nastavi sveobuhvatnu antisrpsku kampanju.
Srbija i SAD su nedavno u Beogradu potpisale sporazum o strateškom dijalogu. Šta ovaj dokument označava?
– Strateško partnerstvo je diplomatsko sredstvo koje SAD ima u spoljnoj politici gde, prepoznajući države partnere, uspostavlja strateški dijalog. Srbija to ima sa Pekingom, Moskvom i EU. To podrazumeva uspostavljanje okvira za dalje odnose, što znači da će se srpska i američka strana dogovoriti u oblasti na kojima će se raditi u narednom periodu.
Na koji način će se taj dijalog odvijati i kako može da pomogne Srbiji?
– Strateški dijalog se odvija kroz redovne sastanke predstavnika obe države na različitim nivoima, sa fokusom na unapređenje saradnje u ključnim oblastima. Te oblasti uključuju ekonomsku, trgovinsku i tehnološku saradnju, bezbednost i odbranu, regionalne inicijative, energetiku…
Šta je ono što bi Srbija trebalo da učini kako bi odnosi SAD bili na nivou od pre jednog veka?
– Srbija, kao i Amerika, treba da bude mnogo pragmatičnija u svom nastupu i emocije iz prošlosti ne smeju da budu prepreka, već motivacija da se izgradi jedan čvrst odnos koji sa sobom donosi i mir i stabilnost u Srbiji, ali i regionu. Sa obzirom na početak strateških odnosa i dobar odnos sa novom američkom administracijom, naša glavna preporuka bi bila da fokus bude na kontinuitetu, da bi postojeći trendovi bili osigurani na duže staze.
Na koji način zvaničnici SAD doživljavaju Srbiju i Srbe?
– Većina američkih zvaničnika nemaju neko konkretno mišljenje o Srbiji i Srbima jer je naš region duže vreme bio dosta nisko na listi prioriteta. Neke stvari su iste kao i kod običnih američkih građana – znaju za Nikolu Jokića i Novaka Đokovića i poštuju ih, a ako poznaju neke Srbe onda su čuli i za rakiju. Van toga, neko izgrađeno mišljenje o Srbiji ima samo manjina američkih zvaničnika koje je karijera u nekom trenutku dovela na Balkan.
Srbi u politici SAD
Zbog čega nema više Srba u političkom životu SAD?
– Srbi su poprilično mala manjina u SAD kada se posmatraju u odnosu na celokupno stanovništvo, pa je donekle i očekivano da ne viđamo srpska imena na važnijim pozicijama. Dodatni faktor je i istorijska neorganizovanost srpske dijaspore, zbog čega potencijalni kandidati srpskog porekla nisu imali pristup finansiranju koje imaju neke bolje povezane etničke manjine u SAD.
„Mali Rusi“
Postoji teza i da SAD Srbe vide kao „male Ruse“. Koliko je teško promeniti takvu percepciju?
– Percepcija Srba kao malih Rusa je sve manje aktuelna zbog velikih promena u odnosima Srbije sa SAD i Rusijom u prethodnim godinama. Dok je nekada bilo moguće da dežurni kritičari Srbije ponavljaju priče o maloj Rusiji u srcu Evrope, to danas sve teže prolazi jer činjenično stanje ukazuje na suprotno. Opet, Srbija nije toliko visoko na listi prioriteta američke države i naroda da bi postojala konkretna, utemeljena i teško promenljiva slika o srpskom naroda.
Opstanak u neuslovima
Nedavno ste boravili na KiM. Šta je na Vas ostavilo najjači utisak?
– Glavni utisak je neverovatna želja za opstankom kod naših ljudi sa kojima sam razgovarao. Dakle, uprkos svim pritiscima i neuslovima za život, oni i dalje pronalaze motiv da budu tu i da se bore u takvim okolnostima za svoj egzistencijalni opstanak. Teško je govoriti o svim stvarima koje vidite kad odete na KiM jer dok ne vidite uživo teško je to prepričati ili predstaviti u medijima. Amerikanci srpskog porekla koje sam vodio u tu posetu bili su šokirani jer su mislili da su izveštaju u našim medijima nekada prejaki u odnosu na situaciju na terenu ali su se vratili u Ameriku sa realnim sagledavanjem situacije na terenu.
Kako možete opisati život Srba na KiM?
– Napadi na srpsku kulturu i identitet su učestali. Srpski udžbenici moraju da se krijumčare na Kosmet, a oni koji budu uhvaćeni rizikuju hapšenje pod optužbom za širenje mržnje. Ograničenja na srpske kulturne događaje i sportske aktivnosti dodatno otuđuju zajednicu, dok su srpska groblja, posebno na jugu Kosova, često vandalizovana. Nacionalni simboli Srbije su ili nasilno uklonjeni od strane prištinskih vlasti ili vandalizovani, dok su nacionalni simboli Albanije često prisutniji od tzv. kosovskih. Intenzivno prisustvo policije u područjima sa srpskom većinom, često opisano kao „okupaciono“, dovelo je do sveprisutnog osećaja straha. Postoje izveštaji o agresivnim akcijama specijalnih jedinica, uključujući proizvoljne pretrese, hapšenja i uništavanje imovine. Na primer, zdravstvene inspekcije u srpskim lokalima često sprovode teško naoružane jedinice, što više zastrašuje nego što obezbeđuje javnu sigurnost. Zatvaranja srpskih institucija na Kosovu i Metohiji dodatno pogoršavaju kvalitet života kosovskih Srba i situacija je mnogo kritičnija nego što bi se stekao utisak iz medijskih reportaža.
Bez reakcija na jednostrane akcije
Priština nastavlja sa jednostranim potezima. Međutim, do sada je bilo samo verbalnih osuda, kako iz EU, tako i SAD. Očekujete li da bi to moglo da se promeni?
– Kurtijeva antisrpska politika na Kosovu je dovela do najgorih odnosa Prištine i Vašingtona od jednostranog proglašenja nezavisnosti u 2008. godini i ukoliko zadrži vlast na predstojećim parlamentarnim izborima, to zahlađenje u odnosima će se nastaviti. Sa obzirom na zavisnost Kosova od američke finansijske i nematerijalne podrške, Trampova administracija definitivno neće blagonaklono da gleda na Kurtijeve jednostrane poteze i moći ćemo da očekujemo oštrije reakcije.
Most prijateljstva
Jedan ste od osnivača Pupin incijative. Ideja te organizacije je da uspostavi most prijateljstva između dva naroda kao što je to uradio proslavljeni srpski naučnik pre više od jednog veka. Da li je to moguće?
– Da ne smatramo da je to moguće, ne bismo ni osnovali Pupin inicijativu. Posmatramo promene koje se dešavaju širom sveta, ali i u Srbiji i na Balkanu, i jasno nam se ukazuje prilika za izgradnju i učvršćivanje odnosa između dve zemlje i naroda. Više ništa u međunarodnoj politici ne sme da se podrazumeva, kao što se nekada podrazumevalo da je Srbija „uljez“ u Evropi i na Balkanu. Zato je i sve veća spremnost na saradnju sa Srbijom i napuštanje starih narativa, i smatramo da će se to odraziti na sveukupne odnose između dva naroda.
Koji su strateški ciljevi organizacije za 2025. godinu?
– Strateški cilj Pupin inicijative je da učvrsti svoju poziciju u Vašingtonu i da budemo glavni „think tank“ za razumevanje situacije na Zapadnom Balkanu. Imamo veliki politički deficit kad je reč o odnosima Srbije i SAD i mi to pokušavamo da nadoknadimo. Verujemo da ćemo uspeti u ovoj misiji iako se bavimo najizazovnijom temom srpske spoljne politike.
