Na Bogojavljenje je u Minhenu organizovano plivanje za Časni krst. Posle liturgije u hramu Svetog Jovana Vladimira kralja srpskog, kojoj je prisustvovao najveći broj prijavljenih za ovogodišnje bogojavljensko plivanje, u Bergkirhenu pored jezera nedaleko od Dahaua.
Protojerej-stavrofor Mićo Matić je blagoslovio plivače uz pozdrav „Bog se javi“ da bi mu gromoglasno odgovorilo više od stotinu prijavljenih sa „Vaistinu, Bog se javi“! Ove godine organizaciju ove manifestacije u Minhenu započete 2018. godine, uz podršku Crkvene opštine Minhen preuzelo je predstavništvo Humanitarne organizacije „Srbi za Srbe“ Minhen, čiji direktor je Ljubomir Simić.
Rodoljubive pesme
U restoranu koji on vodi sa partnerom okupili su se plivači i više od pet stotina posetilaca iz Minhena i okoline. Organizovano je okrepljenje i zagrevanje uz kuvano vino i rakiju i zapaljenu vatru na nekoliko mesta a pripreme za plivanje pratile su rodoljubive pesme, pesme iz kosovskog ciklusa i skandiranje „Kosovo-Srbija“ i „Nema predaje“ i srpske zastave. U jezero okovano ledom prvi je ušao Njegoš Gavrilović sa jednim drugom. Voda je imala temperaturu 4 stepena a temperatura vazduha je bila koji stepen viša. Organizatori su podelili 22 mantila za plivače na kojim je bilo ispisano „Sveto Bogojavljenje“ i „Bog se javi“ a onda su posle sveštenikovog blagoslova i bogojavljenskog pozdrava svi zagazili u hladnu jezersku vodu.
Znak sećanja
Najmlađi plivač je imao šest a najstariji preko 60 godina. Do Časnog krsta stigla je posle dvadesetak metara plivanja grupa plivača koji su se sa krstom vratili na obalu. Dogovorili su se da Časni krst predaju Milanu Milijaševiću, rodom iz Zemuna koji je učestvovao na prvom plivanju u Minhenu 2018. godine. On se kasnije razboleo i Časni krst mu je poklon kao znak sećanja na prvo plivanje, ali i podrška u lečenju od bolesti.
– Na prvom plivanju na jezeru Rim bilo nas je malo, ali se svake godine broj plivača povećava. Ovo je poštovanje praznika i nije u prvom redu takmičenje nego čuvanje tradicije. Došao sam da dam podršku ovim plivačima i zaista je ovo bilo lepo videti, bilo je ovo nešto za dušu po divnom danu – rekao je Milan Milijašević dok je držao Časni krst.
Narodno verovanje
Među plivačima bio je i Saša Zlatanović rodom iz Karavukova u Srbiji, koji već petu godinu pliva za Časni krst u Minhenu.
– Imao sam nekoliko operacija ramena i opet sam rešio da danas plivam. Možda će mi ova voda i ovaj dan pomoći, jer u našem narodu postoji verovanje da na Bogojavljenje treba vodom bar oprati ruke, noge i lice, ako već ne može da se pliva. Oduševio me veliki odziv naših ljudi i za mene su svi oni pobednici a nadam se da će sledeće godine biti bar još ovoliko plivača – kaže Saša Zlatanović.
Liturgija u hramu
Protojerej-stavrofor Mićo Matić je u restoranu posle plivanja sedeo sa Nikolom Stanojevićem iz Banja Luke i Lukom Sedlarom iz Smederevske Palanke. On ističe da su plivači bili na liturgiji u hramu u Minhenu, uz blagoslov i tradicionalni bogojavljenski pozdrav plivali su u ledeno hladnom jezeru i uz mnogo veći broj učesnika nego ranijih godina nastavili tradiciju za ovaj praznik, što je za svaku pohvalu.
Kuvano vino
Ljubomir Simić direktor predstavništva HO „Srbi za Srbe“ Minhen i domaćin ovogodišnjeg plivanja, kaže da su on i njegov partner u restoranu „Taverna Limni“ sve pripremili za ovaj dan i događaj.
– Ove godine prijavljen je rekordan broj učesnika, tačno 102 za plivanje za časni krst pratilo je preko pet stotina gostiju. Pripremili smo kuvano vino i rakiju besplatno za učesnike i na ovaj način podržali smo ovu lepu tradiciju sa verom da će svake sledeće godine biti više učesnika. Mi kao humanitarna organizacija „Srbi za Srbe“ pomažemo uvek koliko možemo i rado sarađujemo sa našim ljudima i učestvujemo u raznim manifestacijama – ističe Simić.
Stigli iz cele Bavarske
Među više od pet stotina posetilaca na plivanju za Časni krst bilo je i devet članova porodice Mitrović iz Minhena. Lidija i Goran došli su sa sinovima Markom i Nikolom. Sa njima su bile supruge Natalia i Stefana i deca Mila, Veljko i Dimitrije. Naši ljudi u najvećem broju stigli su iz Minhena, ali i okolnih mesta i gradova Dahaua, Garhinga, Erdinga, Firstenfeldbruka, Augzburga, pa čak i Ulma. Po sunčanom i hladnom vremenu bila je ovo prilika da se izađe iz toplih kuća i stanova na svež vazduh u lepo uređenu i očuvanu prirodnu sredinu okruženu mirom i tišinom.
