Centar za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAK fond) objavio je danas detaljnu analizu usaglašenosti Srbije sa deklaracijama EU u ovoj godini, ali i predstavio na koji način su to činile zemlje Zapadnog Balkana.
U izveštaju „Analiza usaglašavanja Srbije sa spoljnopolitičkim deklaracijama i merama Evropske unije: Pregled za prvu polovinu 2024. godine“ ističe se da je Srbija izbegavala da se usaglasi sa deklaracijama i merama usmerenim protiv Ruske Federacije i Narodne Republike Kine, njihovih državljana, entiteta ili interesa.
„Jedan od glavnih razloga za ovakav stav ostaje pitanje Kosova, pošto Srbija nastavlja da traži podršku i Rusije i Kine u različitim međunarodnim forumima. Pored toga, Srbija nije uspela da se usaglasi sa deklaracijama i merama o drugim temama, koje su u većini slučajeva na neki način povezane sa Ruskom Federacijom ili sa oružanim sukobom koji je ona pokrenula u Ukrajini“, stoji u izveštaju ISAK Fonda.
Precizira se da je od 1. januara do 30. juna ove godine EU izdala 57 deklaracija, pozivajući kandidate i partnerske zemlje da se usaglase sa njima. Srbija se usaglasila sa 27 deklaracija i povezanim merama, dok se sa čak 30 nije usaglasila.
„Kada je reč o konkretnim pitanjima, Srbija se nije usaglasila sa jedanaest deklaracija ZSBP u vezi sa ratom u Ukrajini, pet o Globalnom režimu sankcija EU za ljudska prava, četiri koje se tiču unutrašnje situacije u Rusiji i četiri posvećene Iranu; dve koja se odnose na Moldaviju, i po jednom koje se odnose na sajber terorizam, Hong Kong (Kina) i Venecuelu. S druge strane, Srbija se usaglasila sa tri deklaracije ZSBP koje su se odnosile na Siriju, Burmu/Mjanmar i obeležavanje važnih međunarodnih datuma; po dve se odnose na Gvatemalu, Sudan, ISIL/Al-Kaidu; i sa po jednom u slučajevima sledećih tema/država: Iran, sajber, Pakistan, Senegal, Izrael, Hamas, Tunis, DR Kongo i Ruanda. Usaglašavanjem sa ovim deklaracijama, Srbija se usaglasila sa restriktivnim merama primenjenim u vezi sa ISIL-om/Al-Kaidom, terorizmom, Sirijom i Burmom/Mjanmarom“, precizira se.
U izveštaju se navodi da su od zemalja regiona koje su ujedno i kandidati za članstvo u EU, najveći, stopostotan procenat usaglašenosti imaju Severna Makedonija, Crna Gora, BiH i Albanija. Srbija je iza njih sa 47 odsto usaglašenih deklaracija.
Među novijim kandidatima, Ukrajina je postigla usaglašenost od 93 odsto, a Moldavija 86 odsto. Turska, čiji je proces pristupanja efektivno zamrznut, zadržala je znatno nižu stopu usaglašenosti od sedam procenata, što odražava njen jedinstven status u procesu pristupanja.
Poređenja radi, zemlje koje nisu članice EU, a pripadaju Evropskom ekonomskom prostoru imaju veće stope usaglašenosti: Island sa 100 odsto, Lihtenštajn sa 98 odsto i Norveška sa 84 odsto.
„Među zemljama u inicijativi EU za Istočno partnerstvo, Jermenija, pod uticajem odnosa sa Rusijom i nedavnih sukoba u Nagorno-Karabahu, povećala je svoju usaglašenost na 30 odsto sa 18 odsto prethodne godine. Azerbejdžan se, s druge strane, nije usaglasio ni sa jednom deklaracijom tokom ovog perioda“, navodi se u ovom izveštaju.
Navodi se da je tokom prve polovine 2024. godine Srbija nastavila sa prethodim obrascima usaglašavanja sa deklaracijama Zajedničke spoljne i bezbednosne politike (ZSBP) EU koje objavljuje Visoki predstavnik za ZSBP, slično kao i 2022. i 2023. godine, kada je Srbija imala stope usaglašenosti od 48 odsto, odnosno 54 odsto.
Ove stope su najniže među zemljama kandidatima za članstvo u EU sa Zapadnog Balkana. Vredi napomenuti da, iako je EU usvojila svoj 14. paket sankcija Rusiji u junu 2024. godine, proces usaglašavanja nije završen do 30. juna i ovi podaci nisu uzeti u obzir u ovoj analizi.
Međutim, proces usaglašavanja za 12. paket sankcija (objavljen 18. decembra 2023.) je završen u januaru 2024. i ovaj paket je uzet u obzir. Kao što je navedeno u prethodnim
izveštajima, procenti usaglašenosti su samo deskriptivna kategorija koja ukazuje na opšti trend usaglašavanja.
„Konkretna pitanja oko kojih Srbija nije uspela da se usaglasi su unekoliko značajnija. Spoljnopolitičke deklaracije i mere koje su sadržane u njima mogu uključiti širok spektar pitanja, a često nisu sva podjednako važna za EU i njene države članice. Ove teme obuhvataju različita pitanja, od nametanja, izmene ili obnavljanja restriktivnih mera prema određenim državama do deklaracija o obeležavanju datuma od značaja za međunarodnu zajednicu“, stoji između ostalog u izveštaju.
