Srbija ide ka Zapadu, a Evropska unija shvata važnost proširenja na zemlje Zapadnog Balkana, poručili su ambasador Sjedinjenih Američkih Država Kristofer Hil i šef delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuele Žiofre, prenosi Glas Amerike.
Na debati „Demokratska otpornost, vladavina prava i ekonomska sigurnost: Pregled političkih opcija za Zapadni Balkan“ Hil je rekao da „nema sumnje“ da Srbija ide ka Zapadu, ali je kazao i da u protestima protiv iskopavanja litijuma u dolini Jadra vidi i „borbu protiv tog puta“.
Hil je kazao da među onima koji se na ulicama bore protiv iskopavanja litijuma ima „mnogo onih koji podržavaju Rusiju“ i dodao da je svestan toga da ispitivanja javnog mnjenja pokazuju simpatije Srba prema Rusiji i frustriranost Zapadom.
– Ipak, verujem da Srbija može da krene pravim putem – dodao je ambasador.
On je istakao i da je Srbija važna kao najmljogoljudnija i najveća zemlja u regionu.
– Za Sjedinjene Američke Države važan je direktan razgovor i dijalog svih zemalja iz vašeg regiona – poručio je Hil.
Šef delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuele Žiofre rekao je da je i EU žrtva brojnih dezinformacija u vezi sa najavljenim iskopavanjem litijuma u Srbiji, a u okviru toga dodao je da se u „10 zemalja EU radi na projektima litijuma.“
On je poručio da rudarenje nije uslov za članstvo Srbije u EU, a kao jednu od dezinformacija Žiofre je naveo i to da je EU zbog litijuma navodno „zaboravila i na vladavinu prava u Srbiji.“
Istakao je i da je Evropska unija svesna da mora da integriše nove članice, a među njima i zemlje Zapadnog Balkana.
– Veliki broj građana EU smatra da je Zapadni Balkan spreman na to – kazao je Žiofre i dodao da Evropska unija sada treba da se adaptira na nove članove u budućnosti.
Ministarka za evropske integracije Srbije Tanja Miščević kazala je da kao datum za članstvo Srbije u EU figurira 2030. godina.
Ona je istakla da je Vlada Srbije usvojila Predlog zakona o politici kohezije, koji bi trebalo uskoro da se nađe i u parlamentu.
– Ovaj zakon nas priprema za vreme kada Srbija bude mogla da koristi sve evropske fondove – objasnila je Miščević.
Miščević je nekoliko dana ranija kazala da bi prva tranša novca iz Plana rasta za zemlje Zapadnog Balkana trebalo da stigne krajem septembra, početkom oktobra.
Kako je objavilo Ministarstvo za evropske integracije Srbije, Miščević je navela da je Evropska komisija ocenila da su ispunjena sva merila za otvaranja klastera 3 sa Srbijom i da ne postoji nijedan razlog zašto države članice to ne bi prihvatile.
– Radimo na nastavku i pripremi ostalih klastera za otvaranje, klaster 2 posebno radimo i nadamo se da ćemo do kraja godine predstaviti pregovaračku poziciju – rekla je.
Proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji (EU) započeo je 2009. godine podnošenjem formalnog zahteva za članstvo. Srbija je dobila status kandidata 2012. godine, a pregovori o pristupanju su zvanično počeli 2014. godine.
Tokom procesa, Srbija mora da uskladi svoj pravni i institucionalni okvir sa standardima EU kroz otvaranje i zatvaranje pregovaračkih poglavlja koja obuhvataju različite oblasti, poput vladavine prava, ekonomije, zaštite životne sredine i ljudskih prava.
Iako je ostvaren napredak u nekim poglavljima, proces zahteva kontinuirane reforme, a završetak pregovora zavisi od ispunjenja svih potrebnih uslova i političke volje država članica EU.
Kao najveće prepreke na putu Srbije ka Evropskoj uniji istaknuti su normalizacija odnosa sa Prištinom, ali i usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, koje se najpre ogleda u uvođenju sankcija Ruskoj Federaciji zbog njene agresije na Ukrajinu.
Kritike u pregovaračkom procesu Srbije najčešće se odnose i na spori tempo reformi, posebno u oblasti vladavine prava i medijskih sloboda, ali i na političke tenzije, poput pitanja normalizacije odnosa sa Kosovom, koje je EU postavila kao ključni uslov za napredak u pregovorima.
Ključna poglavlja za proces pristupanja Srbije su i poglavlja 23 (Pravosuđe i osnovna prava) i 24 (Pravda, sloboda i bezbednost), koja se odnose na vladavinu prava, borbu protiv korupcije i reformu pravosuđa.
Napredak u ovim poglavljima uslovljava napredak u svim drugim poglavljima, što naglašava njihov značaj u celokupnom procesu.
Srbija je do sada otvorila 22 poglavlja, ali su samo dva privremeno zatvorena.
