Ovoga leta navršiće se petnaest godina od prvog teksta u „Vestima“ o Nikoli Matkoviću, siromašnom dečaku iz sela Vučinići na Goliji i njegovim bolesnim roditeljima Slavomiru i Jevrosimi koji su, kad smo prvi put kročili u njihov trošni kućerak na padinama ogromne planine, jedva prehranjivali svog jedinca. Od tada Nikola je, kao đak pešak, pa najbolji gimnazijalac i sada odlični student, stalno bio briga naših čitalaca iz celog sveta koje je osvojio skromnošću, poštenjem, neverovatnom inteligencijom, učenjem, vrednim radom i željom da svaki dobijeni dinar ili evro podeli sa svojim roditeljima. Svojim dobrotvorima oduživao se, pre svega peticama, a potom i desetkama…
Najbolji student
Sada je Nikola jedan od najboljih studenata na novopazarskom Državnom univerzitetu, na jesen će upisati četvrtu godinu informacionih tehnologija, već je ozbiljan i tražen stručnjak u ovoj oblasti, stigne i da uz učenje zaradi koji dinar, za školovanje, ali i za pomoć majci i ocu koji bolesni jedva opstaju u zabitom planinskom selu.
– Hvala „Vestima“, hvala humanitarcu Hidu Muratoviću, hvala dobrotvorima iz celog sveta koji su stalno bili uz mene i moje roditelje, bodrili me kad mi je bilo najteže, prehranjivali me, oblačili i školovali. Ko zna da li bih završio srednju školu i upisao fakultet da nije bilo ljudske dobrote i Humanitarnog mosta – priča Nikola.
Naglašava da je od dobrotvora iz dijaspore dobio puno donacija, prve čizme i cipele, mobilni telefon, mnogo knjiga, radni sto, lap-top i još puno toga, a njegovi roditelji namirnice, lekove, kozu, kravu i šporet.
– Nisam jedino siromašno dete u ovom kraju kome „Vesti“ i humana dijaspora pomažu da se prehrani i školuje. Pošto ja polako izlazim iz bede i nemaštine i nadam se da ću uskoro moći da živim od svog rada, pozivam dobrotvore da svoje donacije usmere na druge siromašne đake pešake u ovom i drugim krajevima Srbije – ističe Nikola.
Zahvalnost za plemenitost
Naglašava da je nedavno i sam postao donator tako što je od svoje skromne zarade pomogao jednoj siromašnoj porodici u ovom kraju.
– Nadam se da ću biti u prilici da jednoga dana, kad stanem na svoje noge, i ja postanem redovni donator i pomažem ljudima u nevolji, posebno talentovanoj deci koja ne mogu da se školuju. Na tom putu uvek ću imati na umu sve ono što su za mene činili čitaoci „Vesti“ i veliki dobrotvor Hido Muratović iz Novog Pazara.
Podseća da je poslednju donaciju koju mu je poslala njegova dugogodišnja anonimna dobrotvorka iz Švedske, ustupio svojim bolesnim roditeljima Slavomiru i Jevrosimi. Oni, kaže, još žive u kući sa zemljanim podom, bez vode i kupatila i često ne mogu da kupe najpotrebnije lekove.
– Još malo, dok završim fakultet, zaposlim se i stanem na svoje noge, učiniću sve da pomognem i njima. Roditelji će mi biti briga i obaveza do kraja njihovog života – poručuje Nikola i skromno ističe da mu je velika podrška i devojka iz okoline Niša koju je upoznao na fakultetu i sa njom planira svadbu čim završi školovanje.
Briga za siromašne
Nikola Matković je zahvalan plemenitim ljudima u dijaspori koji godinama doniraju drugim porodicama i đake u ovom kraju.
– Koliko znam, dobrotvori godinama pomažu i Stefanu Pendiću, Mariji Milanović, Nikoli Petronijeviću, Katarini Sinadinović, Filimonovićima, Adilovićima, Delićima, Murićima, Nurkovićima, Bandovićima, Paunovićima i još desetinama siromašnih đaka pešaka – kaže on.
Veliki ljudi
Ovaj mladić kaže da svima koji su mi na razne načine pomogli duguje ogromnu zahvalnost i poštovanje do kraja života.
– Mnogi od tih dobrotvora i velikih ljudi želeli su da ostanu anonimni, nadam se da neko odozgo beleži njihova dobra dela i da će nagraditi tu plemenitost. Bog im dao sve što u životu poželeli – dodaje odlikaš sa Golije.
