Infrastruktura je bila važna tema Kopaonik biznis foruma, a na panelu posvećenom infrastrukturnim projektima, čulo se da se Srbija opredelila za investiranje u tu oblast, pa će u 2024. za projekte biti izdvojeno četiri milijarde evra.
Na „srpskom Davosu“ su se čule još dve važne stvari, 5. marta je zaživelo, jedinstveno tržište rada Srbije, Severne Makedonije i Albanije i BIZ čat, digitalni asistent za poslovanje.
Najpovoljnije finansiranje
U Srbiji će do kraja 2024. biti završen ceo Moravski koridor, deo auto-puta Beograd-Niš do Požarevca, 54 km brze saobraćajnice od Šapca do Loznice, a kada se u oktobru završi pravac do Požege, kreće izgradnja auto-puta ka Kotromanu, prema Sarajevu i auto-puta za Crnu Goru.
Ministar građevine Goran Vesić je rekao da kada bude gotov Moravski koridor, ljudi će moći da žive u Kraljevu, a rade u Kruševcu i obrnuto, jer je sada to mnogo teže. Projekte koje rade kineske kompanije, kaže, finansiraju zapadne banke ili fondovi, a Srbija uzima najpovoljniji novac.
Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež je predstavio BIZ čat, jedinstven projekat u regionu, ali i u Evropi, zahvaljujući kojem, kako je rekao, svaki privrednik besplatno i brzo može da dobije sve informacije iz ogromne baze podataka. Prema njegovim rečima, svako ko želi da bude konkurentan neće moći da izbegne BIZ čat.
– Vaš najbolji prijatelj, digitalni asistent za poslovanje u Srbiji će, svima pomagati, odgovarati na pitanja o poslovanju i davati informacije za koje su bili potrebni sati istraživanja. Privredniku će biti dostupno ogromno znanje različitih baza podataka, pa i onih stručnih iz celog sveta – rekao je za Tanjug o ovom projektu, koji je od 5. marta na usluzi privrednicima.
Revolucionarna stvar
Predsednik PKS je ukazao i da će se, zahvaljujući BIZ čatu, na jednom mestu dobijati odgovori na sve što ih interesuje, kako da otvore firmu, koji su papiri potrebni, kome predaju zahtev, koje poreske olakšice mogu da dobiju, projekti podrške, sve što PKS ima u bazi znanja do koje je došao sarađujući sa privrednicima.
U osvrtu na jedinstveno tržište rada Srbije, Severne Makedonije i Albanije, u okviru Otvorenog Balkana rekao je da je to revolucionarna stvar za ovo područje i da smo „prvi put u regionu odlučili da budemo jedinstveni“.
Premijerka Ana Brnabić je prvog dana foruma izjavila da je Srbija uspela da održi rast uprkos višestrukim krizama i izuzetno teškim okolnostima u svetu i istakla da postoji konstantan privredni rast naše zemlje od 2019. pandemijske 2020. kada je pad bio minimalan od 0,9 odsto.
– Mislim da smo uradili dobar posao – kazala je i naglasila da Srbija gura dobro napred da nema pauze u radu, o čemu svedoči činjenica da je već predstavljen plan Skok u budućnost do 2027. godine.
Ministarka nauke Jelena Begović je u obraćanju rekla da će BIO4 kampus u Beogradu biti završen do 2027, do izložbe EXPO i istakla da mali broj gradova u Evropi ima takav centar. EXPO će, prema njenim rečima, uticati na napredak u mnogim oblastima, a pre svega na turizam, jer će doći tri miliona posetilaca u tri meseca.
Rast stranih investicija
Sve što je u Srbiji urađeno je, prema rečima Ane Brnabić, postignuto zahvaljujući zajedničkom radu predsednika, njenog kabineta i cele vlade.
– Država je dobro odgovorila na krize, pandemiju, rat na istoku Evrope i novi rat na Bliskom istoku. Sa izuzetkom pandemijske 2020, Srbija je imala od 2012. stalni rast stranih direktnih investicija – kaže ona.
Zajednički rad
Marko Čadež je povodom jedinstvenog tržišta rada rekao da „posle toliko ružnih stvari koje smo proživljavali od 90-ih, naše države i narodi počinju da rade zajedno“. Dodao je da je Otvoreni Balkan velika stvar.
– Građani Srbije se mogu registrovati i dobiti radnu dozvolu za rad u Albaniji i u Severnoj Makedoniji – objasnio je predsednik PKS.
Najavio je i da će 21. ili 22. marta sa premijerkom predstaviti još jedan revolucionarni projekat, inovacionu platformu, prvu platformu baziranu na veštačkoj inteligenciji za upravljanje inovacijama u poslovanju.
Dobra strana
Jelena Begović je kao jednu od dobrih strana EXPO, navela datum do kog mora da se završi infrastruktura i prateća infrastruktura koja će doneti veliku korist zemlji i regionu.
– To treba na najbolji način da iskoristimo, jer mnogi projekti koji su možda planirani mogu da se razvuku do 2030, dogodiće se do 2027 – rekla je ona.
