Kosovski premijer Aljbin Kurti ocenio je večeras u Beču da su Osnovni sporazum iz Brisela, Ohridski aneks i nacrt statuta ZSO veliko dostignuće Brisela, koji je uspeo da navede obe strane da na to pristanu, ali je konstatovao da je prilika za rešenje konflikta propuštena odbijanjem Srbije da ih potpiše.
On je ukazao i da nema konkretnih naznaka kada bi pet zemalja „nepriznavača“ Kosova mogle da promene svoju odluku.
– Veliki je paradoks da imamo Briselski i Ohridski sporazum. To je bilo veliko dostignuće Brisela – da obe strane pristanu. Ali, posle dogovora predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da prihvata samo koncept, a ne i kontekst – rekao je Kurti u diskusiji na bečkom socijaldemokratskom „Karl Rener“ Institutu.
Naveo je i da je „velika petorka“ predala i nacrt statuta za ZSO, na koji je, kaže, imao kritike, od kojih je odustao kada su 26. oktobra u Briselu predsednik Francuske Emanuel Makron, nemački kancelar Olaf Šolc, italijanska premijerka Đorđa Meloni, šef evropske diplomatije Žosep Borelj i izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčak ukazali na hitnost rešenja.
– Posle ruske invazije na Ukrajinu, imamo konflikt na Bliskom istoku. Više nema konflikta u svetu u kojem su Rusija ili Iran pasivni. Svet je postao nepredvidiv. Zbog toga sam umesto kritike nacrta, rekao da ću da potpišem sva tri dokumenta iste večeri – preneo je Kurti.
Prema njegovim rečima, predloženi nacrt statuta ZSO je bolji od dogovora iz 2013. i 2014, ali da nije želeo da ga takvog prihvati, zvog čega je zatražio zauzvrat status kandidata za EU i članstvo u NATO programu Partnerstvu za mir.
Međutim, kako kaže, posle njega je Vučić rekao da ne želi da stavi svoj potpis na isti dokument, već da želi da to potpiše sa EU.
– Ali, nisam ja u konfliktu sa EU. Zašto neće sa mnom ništa da potpisuje, a potpisivao je sa mojim prethodnicima ? Vučić je tražio da se doda pismo, koje je poslao posrednicima, u kojem stoji da Srbija nikada neće priznati Kosovo, da Kosovo neće biti članica UN, i da ne poštuje teritorijalni integritet Kosova. To me brine jer je to direktno kršenje sporazuma – rekao je Kurti.
Kurti je kazao da bi želeo da posrednici koriste „sudijsku pištaljku“ kako bi opomenuli strane kada dolazi do kršenja sporazuma.
– Toliko je bilo kršenja, ali ne i zvuka pištaljke. Sada smo stali na tome. Propustili smo ovu priliku i videćemo šta će biti u budućnosti – naveo je on.
Kada je reč o zemljama „nepriznavačima“, Kurti priznaje da nema nikakvih konkretnih naznaka da bi mogao da kaže da će uskoro neka od njih promeniti svoju odluku.
– Ali, poboljšali smo odnose i opštu atmosferu. Međutim, sada je mnogo teže da se promeni ta odluka nego 2009. i pored te bolje atmosfere, koja je usledila nakon ruske invazije na Ukrajinu, što je te zemlje učinilo svesnim da je odbrana kontinenta i u priznanju Kosova – rekao je kosovski premijer.
Kurti je podsetio da je je poslednja zemlja EU koja je priznala Kosovo bila Portugal u oktobru 2008.
– Kada nas budu priznali i ostali – niko nas više ne može zaustaviti na putu ka članstvu u EU i NATO – uveren je on.
Ukazao je i da slučaj Katalonije ne može da se poredi sa Kosovom.
– Mi smo u Jugoslaviji bili najsiromašniji, a Katalonija je koliko znam najbogatija u Španiji – dodao je on.
Upitan za viznu liberalizaciju kazao je da, kada bude stupila na snagu od početka iduće godine, ona više neće biti „bauk“ za građane.
– Da je to bilo pre sedam godina, svi bi bili oduševljeni – dodao je Kurti.
Rekao je da stvari postale u svetu komplikovanije posle agresije Rusije na Ukrajinu, i podsetio da je Srbija jedina zemlja u Evropi koja Moskvi nije uvela sankcije, a pored toga, kako tvrdi, ima „veliki broj policijskih, vojnih i paravojnih baza na granici sa Kosovom“.
– Ipak sam optimista jer je jasno da više ne postoji nacionalistička masa dovoljna za rat. Sada autoritarni režimi koriste kriminalne grupe za napade. Nema više te nacionalističke mase kao 1990-tih – dodao je on.
Govoreći o događaju u Banjskoj, ponovio je da je postojao plan da se policija navede da puca na manastir, pa da to postane i verski konflikt.
Rekao je da se napad 24. septembra dogodio nakon što je Priština načinila korak u deeskalaciji situacije i ponudila „legalni put za smenu gradonačelnika na severu“.
Tvrdi da su napad izvele paravojne formacije, a da na to ukazuje to što su, za razliku od policije, koja nije dala telo svog ubijenog kolege, napadači za sobom ostavili svoje ubijene saborce.
Kurti je preneo da je tog jutra, kada je dobio poziv od ministra unutrašnjih poslova, naredio da se ne sme pucati niti upasti u manastir.
Uveren je da je postojao i plan B – da će poslati vojsku preko Ibra.
Ponovio je da je potrebno izručenje svih koji su učestvovali u napadu u Banjskoj.
Govoreći o integraciji Srba na Kosovu naveo je da ima ministra koji je „najomiljeniji kod Srba“, kao i njegov zamenik, te da je tajnim glasanjem postavljen i Srbin ombudsman, a nedavno je imenovao i Srbina za jednog od četiri direktora Trepče.
Zatražio je podršku EU i SAD kako bi se jasnim stavom prema Beogradu sprečila nova eskalacija.
Kurti je kazao da mnogo polaže u Berlinski proces kao pripremu za pristupanje EU.
– Datum pristupanja Evropskoj uniji ne treba da bude meren u dekadama, već u godinama. Verujem u EU kao najvažniji projekat mira i prosperiteta posle Drugog svetskog rata. Naša generacija ne može izmisliti nešto bolje. To ne znači da ne treba reformisati Uniju, ali to treba činiti paralelno sa proširenjem – zaključio je Kurti.
