Kosovski premijer Albin Kurti rekao je uoči novog kruga dijaloga o normalizaciji odnosa sa Srbijom da neće dopustiti stvaranje nekog oblika Republike Srpske na severu Kosova, prenela je danas Hrvatska novinska agencija Hina.
Na sastanku Kurtija i predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Briselu 2. maja će „biti predstavljen Nacrt statusa opština na severu Kosova gde većinom žive Srbi“, što je ključna tačka pregovora, navodi Hina.
Kurti, koji je s novinarima te agencije razgovarao u petak na ekonomskom forumu u grčkom gradiću Delfi, kazao je da još nije video taj nacrt.
Srpska strana u prvi plan stavlja formiranje zajednice opština sa srpskom većinom na severu Kosova, što je predviđeno Briselskim sporazumom o normalizaciji odnosa iz 2013. godine, podseća Hina.
Kosovo nastoji da se izbori da ta zajednica opština na severu Kosova nema izvršna ovlašćenja, ističući da ne želi da na svojoj teritoriji ima nešto poput Republike Srpske u BiH.
– S obzirom na insistiranje Brisela rado ću pogledati kakav su to nacrt pripremili, premda smatram da bi bilo bolje da su ga prvo prezentovali meni u Prištini. Ja ću, međutim, osigurati da se ispuni ono što je već dogovoreno 27. februara u Briselu, postojanje odgovarajućeg nivoa samouprave srpske zajednice prema najvišim evropskim međunarodnim standardima za zaštitu manjina – rekao je Kurti.
– No, ono što nećemo dopustiti jeste pravo na teritorijalizaciju i stvaranje bilo čega što bi izgledalo kao Republika Srpska u BiH. Nećemo dopustiti satelitsku paradržavu s destruktivnom suštinom koja bi potkopavala državnost Kosova – dodao je on.
Kurti tvrdi da u odnosima Srbije prema susednim zemljama vidi sličnost s Rusijom.
– Naša zemlja je, međutim, normalna demokratska zemlja koja daje individualna i druga prava svojim građanima, ali ne dopušta teritorijalizaciju zasnovanu na etničkoj pripadnosti jer je to protivno demokratiji i republici – dodao je Kurti koji je poručio da on „služi svim građanima Kosova bez obzira na etnički identitet, socijalnu pozadinu ili versku pripadnost, a da će u Briselu osigurati ustavnost i zakonitost na čitavoj teritoriji Kosova“.
– Teritorijalni suverenitet i integritet su nešto što ne sme biti povređeno. Želim normalne odnose sa Srbijom, evropske odnose, dobre susedske odnose. Zaštita manjina nam je važna. Ali ne možemo dati izvršna ovlašćenja lokalnoj zajednici jer izvršna ovlašćenja pripadaju vladi i opštinama – naglasio je.
On je dodao da pored toga želi da ojača javne usluge koje bi bile ponuđene svim građanima bez obzira na etničku pripadnost, a ne da se one daju zbog etničke pripadnosti.
– Dakle, pričekajmo da vidimo kako će se razvijati sastanak u Briselu – rekao je Kurti.
On je kazao da će „kao polazna tačka“ sastanka biti donošenje zajedničke deklaracije o nestalim osobama na Kosovu, koje je 2008. godine proglasilo nezavisnost od Srbije.
Kurti putuje u Brisel ohrabren sa dva međunarodna uspeha ostvarena prošle nedelje, navodi Hina. Savet Evrope (SE) odobrio je prijem Kosova u tu organizaciju za ljudska prava jer su tako glasale 33 zemlje članice od ukupno njih 45. Istovremeno je EU ukinula vize za Kosovare pa oni mogu lakše putovati u sve zemlje osim Španije, koja je kao jedna od pet zemalja EU koje ne priznaju Kosovo, zadržala prethodni režim.
– Svi građani Kosova, svi ljudi u mojoj zemlji, osetili su se ove nedelje više Evropljanima nego ikada – kazao je Kurti Hini.
On je rekao da je zahvalan „partnerima i prijateljima, uključujući Hrvatsku“ koji su pomogli Kosovu da premaši potrebnu dvotrećinsku većinu glasova da bude u Savetu Evrope.
Hrvatski ministar spoljnih poslova Gordan Grlić Radman izjavio je posle glasanja da je Hrvatska „snažno podržala“ članstvo Kosova u Savetu Evrope.
Kurti je rekao da Kosovo i Hrvatska imaju odlične odnose i da se raduje napretku tih odnosa, trgovinskoj razmeni i ekonomskoj saradnji.
