Poslanici Alternative za Nemačku (AfD) u Bundestagu podneli su zahtev u kojem traže da Berlin povuče priznanje Kosova. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić smatra da tako nešto nije realno, jer politiku vodi vlada Olafa Šolca, ali kako je istakao, jeste važan potez.
– Važno da postoje mnogi racionalni stavovi u Evropi, ali i da će se Srbija svakako suočavati sa ne lakim pritiscima – poručio je povodom zahteva nemačkih poslanika da Berlin povuče priznanje Kosova.
Nekadašnji šef diplomatije SR Jugoslavije Živadin Jovanović kaže za „Vesti“ da je potez poslanika AfD izuzetno značajan, bez obzira na to što nemaju dovoljnu snagu za odlučivanje u Bundestagu.
Značajan korak
– Njihov korak je načinjen u najvišem telu Nemačke, zakonodavnom i utoliko ima veći značaj, pa nije toliko bitno koja je snaga ove političke grupacije u unutrašnjo-političkom životu Nemačke. Nepobitna je činjenica da je izuzetno važno da je ovim nemačka javnost upozorena na velike greške u politici Berlina prema Srbiji u vezi sa KiM, ali i uopšte u politici prema srpskom narodu i Balkanu – ukazao je Jovanović.
On vidi značaj inicijative i u tome što, iz zakonodavnog tela Nemačke, kao najmoćnije zemlje Evrope koja je učestvovala u razbijanju SFRJ i agresiji protiv Srbije 1999, kreće ideja o povlačenju priznanja.
– Ta činjenica je od važnosti što dolazi u javnost ne samo Nemačke, već i EU i čitavog sveta – istakao je ovaj diplomata.
Zahtev je prema mišljenju Živadina Jovanovića sličan javnim osudama više laži na osnovu kojih je nemačka vlada pravdala u učešće u agresiji.
– Učešće u krajnjoj liniji u nasilju i saradnji sa terorističkom OVK na koje su ranije vrhunski nemački intelektualci ukazali svojoj i evropskoj javnosti. Setimo se emisije vrsnih novinara nemačke televizije nazvane „Sve je počelo jednom laži“ koja je razotkrila laži o hiljadama Albanaca zatvorenih na stadionu u Prištini, o masovnim deportacijama i druge priče – rekao je Jovanović.
Diskriminacija manjina
U zahtevu koji su potpisali poslanici Petr Bistron, Markus Fronmajer, Tina Krupale, Ojgen Šmit, dr Aleksandra Gauland, Štefan Kojter, Štefen Kotre, Matijas Mocdorf, ukazuju i da je bivši premijer u Prištini Hašim Tači bio umešan u šverc heroina i trgovinu organima, te da je optužen pred sudom u Hagu.
AfD ističe da vladu na Kosovu vodi nacionalistička stranka Samoopredeljenje Aljbina Kurtija koja u svom programu predviđa stvaranje velike Albanije putem pripajanja Kosova Albaniji.
– Ta velika Albanija, koju čine Albanija, Kosovo, Preševska dolina na jugu Srbije, zapadna Severna Makedonija i deo Crne Gore, među Albancima postaje sve popularnija – ukazano je u zahtevu. Nemački poslanici ističu da se prava srpske manjine na Kosovu ne poštuju, a da je od 1999. godine proterano 220.000 Srba, dok je ukupno 150 srpskih crkava i manastira na Kosovu uništeno.
– Prema izveštaju američkog Stejt departmenta o verskim slobodama, na Kosovu je zabeležen veći broj incidenata i diskriminacije Srpske pravoslavne crkve. Između ostalog, SPC se ne priznaju imovinska prava.
Zato je, kažu, na osnovu navedenih činjenica, prema mišljenju eksperta za međunarodno pravo, profesora Matijasa Herdegena nezavisnost Kosova sporna „zbog sumnje u sopstvenu efektivnu državnu vlast“.
– Priznanje neke države nije samo povezano sa postojanjem tri obeležja države – narod, teritorija i državna vlast – nego, kako ukazuje Herdegen, i sa političkom odlukom – zaključilo je osam poslanika čiji bi zahtev uskoro mogao biti predmet rasprave u Bundestagu.
Važni susreti u Dohi
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se u Dohi sa emirom Katara šeikom Tamimom bin Hamadom al Tanijem, predsednicom Slovenije Natašom Pirc Musar i sa predsednikom Poljske Andžejem Dudom. Imao je bilateralne susrete i sa premijerkom Bangladeša i predsednicima Maldiva i Palestine. On je istakao da je prvog čoveka Katara, tokom razgovora, zamolio da vidi da li postoji interes te zemlje da njihova kompanija bude strateški partner Er Srbije u budućnosti. Vučić je rekao da bi bilo strašno važno da se to partnerstvo desi, najavio dalje razgovore na tu temu tokom uzvratne posete, ali i pre toga procene stručnjaka.
– Er Srbija pripada Srbiji, sada je profitna, ali gledamo u budućnost. Danas je dobro stanje, hoće li uvek biti, ne zavisi samo od nas, nego i od prilika na tržištu. A vidimo da velike svetske kompanije drastično padaju – rekao je Vučić. Kako je naveo, sa njim je razgovarao o skorijoj poseti Srbiji, investicijama, snabdevanju hranom i energetici. Naveo je da Srbija i na planu građevinskih investicija ima puno lokacija u više regiona koje može da ponudi i da je reč o velikim investicijama za koje postoji interesovanje katarske strane. Vučić se sastao i sa predsednikom Maldiva Ibrahimom Mohamedom Solihom, kojeg je detaljnije upoznao sa situacijom u regionu Zapadnog Balkana.
– Govorili smo i o ekonomskoj saradnji za koju i te kako ima prostora, a dogovorili smo i razmenu poseta na najvišem nivou – naveo je Vučić.
On je napisao i da je imao „više nego srdačan susret sa prijateljem Mahmudom Abasom, predsednikom Države Palestine“, sa kojim je govorio o aktuelnim globalnim kretanjima i pitanjima od interesa za naše zemlje, te da je sa posebnim zadovoljstvom pozdravio predsednicu Vlade Bangladeša, šeiku Hasinu Vazed, izuzetno hrabru ženu koja se na svim forumima energično bori za boljitak svoje zemlje.
Čisti kao suza
Vučić je, odgovarajući na novinarska pitanja tokom posete Kataru, istakao da Srbija nije poslala nijedan komad oružja
nijednoj od strana u rusko-ukrajinskom sukobu.
– Nismo prodali nijedan komad oružja, oruđa ni municije, ni Rusiji ni Ukrajini. Imamo dozvoljene korisnike i samo njima izvozimo – pojasnio je Vučić.
On je odgovarajući na optužbe da se izvozi preko Turske, rekao da su poslovi sa municijom koja ide u tu zemlju dodatno zaštićeni obavezom da se ona ne može dalje proslediti bez saglasnosti Srbije.
– Čisti smo kao suza, ali hoćemo da zarađujemo. Ponosan sam što ćemo da zarađujemo još više – rekao je on. Srpski predsednik je istakao da se Srbija drži međunarodnih zakona, ali i dodao da će namenska industrija da se razvija.
– Biće uloženo oko 100 miliona što je odobreno preko SDPR i podeljeno po fabrikama odbrambene industrije za povećanje kapaciteta – najavio je Vučić.
Politička stvar
Poslanici AfD su ukazali da se mišljenje Međunarodnog suda pravde isključivo bavi pitanjem da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u suprotnosti sa međunarodnim običajnim pravom ili Rezolucijom SB UN 1244.
– Međutim, Međunarodni sud pravde se u citiranom mišljenju nije eksplicitno bavio pitanjem da li je Kosovo uopšte smelo da traži pravo na samoopredeljenje i time na secesiju. Ukratko, zbog visokog stepena politizacije i slabe međunarodno-pravne regulisanosti priznanja država, povlačenje priznanja je moguće. To naglašavaju i vodeći pravnici, među kojima i profesor Šo koji kaže da zato što je priznanje, u krajnjoj liniji, politička stvar, ma kako ona bila pravno uslovljena, odatle logički sledi da ukoliko neka država određenu političku situaciju shvata na taj način da ona opravdava povlačenje priznanja, država će preduzeti radnje koje odgovaraju njenim političkim interesima – objašnjava AfD.
Živadin Jovanović je naveo da su laži uoči i tokom agresije NATO na SR Jugoslaviju, pre 24 godine, u Nemačkoj i šire, razobličavali vrhunski intelektualci poznati širom sveta, stvaraoci, ali i jedan broj političkih i drugih javnih ličnosti.
– Oni su ukazivaliu na sramno držanje nemačkih jedinica u okviru Kfora tokom pogroma srpskog stanovništva 2004. godine. Tada su nemački komandanti na KiM obrazlagali rušenje srpskih manastira na KiM konstatacijama da su to bile stare građevine – ukazao je on.
