Savetnik bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa za nacionalnu bezbednost Džon Bolton kazao je za „Politiku“ da ne vidi da je na pomolu rešenje u dijalogu Kosova i Srbije i dodao da je mogućnost za postizanje dogovora u tom procesu postojala pre četiri godine.
Bolton je naveo da, ako bi Srbija i Kosovo pronašli rešenje koje bi odgovaralo obema stranama, spoljni faktori ne bi trebalo da se mešaju. Dodao je da srpski i kosovski lideri treba da se koncentrišu na pronalaženju rešenja.
– Putin blefira. To bi moglo da se desi samo u ekstremnim situacijama, ako bi, na primer, došlo do kolapsa ruskih snaga ili ako bi ruska vlada bila ugrožena. Ali, to je politička situacija, a Putinu ne preti takva opasnost – rekao je Bolton u intervjuu za „Politiku“.
U Evropi vlada velika zabrinutost povodom mogućnosti da konflikt u Ukrajini eskalira, da se upotrebi „prljava bomba“?
– Ne verujem da postoje bilo kakvi dokazi da Ukrajina ima tehničku sposobnost da napravi „prljavu bombu“. Svi se nadamo da Rusija neće koristiti takvo oružje, jer mislim da istorija ne bi oprostila onome ko bi koristio takvo ili nuklearno oružje i da bi posledice za čovečanstvo bile nesagledive. Ono što bi trebalo da uradimo jeste da okončamo rusku agresiju i rat i dozvolimo narodu Ukrajine da obnovi svoju zemlju.
Kakve bi mogle da budu posledice rata u Ukrajini za balkanski region, posebno Srbiju?
– Agresija Rusije, ničim izazvana, prouzrokovala je negativna reagovanja širom Evrope, posebno u pogledu bezbednosti, ekonomije i energetike. Što se tiče balkanskih zemalja, u svetlu dolazeće zime, one će imati slične probleme kao i ostatak Evrope, ali u izraženijem vidu. Dakle, postavlja se pitanje kako će te zemlje obezbediti naftu i prirodni gas i kako rešiti ekonomske izazove, što će uticati na stabilnost tih zemalja.
Šta mislite o sadašnjim odnosima Srbija-Kosovo i kakve su šanse za postizanje sporazuma?
– Trenutno ne vidim na pomolu neka rešenja, kao što je to bio slučaj ranije. Kad sam bio savetnik za nacionalnu bezbednost u administraciji predsednika Trampa imao sam izvesnog učešća u rešavanju tog pitanja. Ako bi Srbija i Kosovo mogli da se dogovore, uprkos svim internim teškoćama, i da opravdaju takav sporazum, mislim da u tom slučaju spoljni faktori ne bi trebalo da se mešaju i da kažu da neko rešenje nije prihvatljivo njima, jer bi to moglo da ima posledice negde drugde. U tom smislu ruska invazija Ukrajine pokazuje šta može da se desi na evropskom kontinentu ako se ne reše sporna pitanja. Zato bi lideri Srbije i Kosova trebalo da se još više koncentrišu na iznalaženje rešenja.
Pošto Srbija ne želi da prizna nezavisnost Kosova da li se razmatraju neki novi okvir ili formule, koji bi zadovoljili obe strane?
– Način na koji bi moglo da se priđe ovom pitanju, posebno u pogledu granica, jeste da nijedna strana ne bi trebalo da prihvati ono što ne želi, sem da potvrdi da je reč o defakto granicama i da su spremne da to prihvate. Mogućnost postizanja sporazuma je možda postojala pre tri, četiri godine. Sada je takva opcija nemoguća. Međutim, uzmimo kao primer dugogodišnje razlike u gledištu povodom imena Severna Makedonija, koje su bile tokom vremena rešene. DŽON BOLTORadi zaštite svojih građana i stvaranja boljih ekonomskih uslova, treba raditi na uzajamnoj regionalnoj bezbednosti i unapređenju ekonomije.
