Na osnovu izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića i njegovih saradnika, kao i na osnovu pojavljivanja kritičnih izveštaja o Moskvi u provladinim i proruskim medijima, autor „Berliner cajtunga“ procenjuje da Vučić priprema stanovništvo za uvođenje sankcija.
„Da li će Vučić imati hrabrosti i političke snage da se odvoji od Rusije i preduzme konačnu promenu pravca prema Zapadu“, postavlja pitanje „Berliner cajtung“. Odluka će, ocenjuje nemački list, „svakako biti istorijska“, prenosi DW.
Berlinski dnevni list „Berliner cajtung“ donosi tekst pod naslovom „Prijateljstvo koje se kruni“. Autor u članku objašnjava zašto bi nova vlada Srbije mogla da se priključi sankcijama Evropske unije protiv Rusije.
Na početku se nabrajaju ekonomski uspesi Srbije u poslednjih deset godina i podseća da je Nemačka postala najvažniji ekonomski partner Srbije, a Srbija za Nemačku najvažnija zapadnobalkanska zemlja. Pomalo ironično, autor teksta piše da postoji samo jedna stvar koja Vučiću stvarno zadaje glavobolju, i koja je od rata u Ukrajini dobila razmere hronične migrene – a to je spoljna politika.
„Tu se pre svega radi o odnosu prema Rusiji i o Kosovu. Srbija je trenutno jedina zemlja u Evropi – ako izuzmemo Belorusiju – koja nije uvela sankcije protiv Putinove Rusije. Srbija doduše jeste glasala za nekoliko rezolucija Ujedinjenih nacija koje su osudile ruski napad na Ukrajinu i više puta naglasila da smatra teritorijalni integritet Ukrajine nedodirljivim, ali u Briselu ipak negativno pada u oči da posle tog više simboličkog osnovnog stava nisu usledile i konkretne sankcije. Upravo to se zahteva od kandidata za pristupanje EU“, piše „Berliner cajtung“.
Pravoslavlje i energenti
Autor potom objašnjava čitaocima obavezu kandidata da uskladi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa politikom Brisela, ali navodi i argument Beograda da Srbija još nije član EU pa može da vodi nezavisnu spoljnu politiku koju će nakon pristupanja prilagoditi.
Navode se i razlozi oklevanja Beograda da uvede sankcije – pravoslavno bratstvo s Rusima i prorusko raspoloženje – 70 odsto stanovništva je na ruskoj strani koja se bori protiv navodnih ukrajinskih fašista.
Druga tačka koju zapadni analitičari rado previđaju jeste negativan stav prema SAD. Mnogi ljudi se sećaju bombardovanja NATO 1999. kao zločina i ono važi kao simbol licemerja Zapada. U rusko-ukrajinskom konfliktu, koji mnogi stručnjaci posmatraju kao posrednički rat Sjedinjenih Američkih Država protiv Rusije, pozitivan stav Srbije prema Rusiji može se razumeti kao odbijanje politike SAD.
Pominje se i zavisnosti Srbije od ruskih energenata, ali i da je najveći problem – Kosovo. Rusija na međunarodnom planu, a naročito u Savetu bezbednosti UN, podržava srpsko odbijanje da prizna samostalnost Kosova.
Priprema za sankcije?
Na osnovu izjava Vučića i njegovih saradnika, kao i na osnovu pojavljivanja kritičnih izveštaja o Moskvi u provladinim i proruskim medijima, autor procenjuje da Vučić priprema stanovništvo za uvođenje sankcija. Posle poređenja sa situacijom u kojoj se našao Tito 1948, autor se pita: „Da li će (Vučić) imati hrabrosti i političke snage da se odvoji od Rusije i preduzme konačnu promenu pravca prema Zapadu?“
Dosadašnja politika dobrih odnosa s Briselom, Pekingom, Moskvom i Vašingtonom, nakon napada Rusije na Ukrajinu postala je nemoguća, procenjuje se u analizi i podseća na izveštaj EU o napretku Srbije, u kojem je konstatovano nazadovanje u oblasti spoljne politike.
„U najgorem slučaju, moglo bi da zapreti potpuno obustavljanje pristupnih pregovora sa Evropskom unijom. Dobri ekonomski podaci na koje je predsednik tako ponosan, brzo bi bili prošlost. Vučić će, dakle, morati da u narednim nedeljama odluči i tako donese smernice kako će Srbija izgledati u narednih pedeset godina.“
Odluka će, procenjuje na kraju „Berliner cajtung“, svakako biti istorijska. Kako god ona izgledala.
