Srbija je ove godine zasejala rekordnih 630.000 hektara pšenice, iako je za potrebe domaće potrošnje dovoljno 300.000 hektara, jer godišnje potrošimo oko 1,5 miliona tona ove žitarice. Prošlogodišnji rod iznosio je oko 3,5 miliona tona, a kukuruza čak 6,5 miliona tona. Sigurno je da će Srbija imati rekordne viškove, a BiH, Makedonija, Albanija i Crna Gora već su najavile uvoz naših žitarica, ali i Italija i Rumunija.
Agrarni stručnjak Milan Prostran kaže za „Vesti“ da je prolećna setva počela, a da je u toku setva šećerne repe i ječma, dok će setva kukuruza početi uskoro.
– Očekuje se da će ove godine potražnja za žitaricama biti rekordna. Sada je cena pšenice dostigla rekord od 400 dolara za tonu, a mi smo bili ranije srećni kada smo dobijali 200 dolara – kaže Prostran i dodaje da će i cena sejanja jare pšenice biti vrlo visoka zbog poskupljenja nafte. Poljoprivrednici će, ističe on, praviti svoju kalkulaciju, da bi cenom pokrili visoke troškove setve.
– Jedno je sigurno, Srbija ne mora da brine, jer mi uvek bar polovinu naših žitarica imamo za izvoz – tvrdi Prostran i dodaje da će biti velikih turbulencija na tržištu hrane.
Rat u Ukrajini izazvao je veliki rast globalnih cena hrane. Stručnjaci upozoravaju na moguću novu prehrambenu krizu na globalnom nivou jer i Rusija i Ukrajina predstavljaju žitnice sveta, dok je Rusija i ključni proizvođač đubriva. Obe ove zemlje su i vodeći svetski proizvođači rafinisanog jestivog ulja.
