Takozvana država Kosovo zasnovana je na lažima, od agresije NATO 1999. do danas, poručuje Živadin Jovanović, nekadašnji ministar spoljnih poslova SR Jugoslavije, povodom 17. februara, dana kada je 2008. godine u Prištini usvojena Deklaracija o nezavisnosti.
– To je 14 godina od flagrantnog kršenja međunarodnog prava, povelje Ujedinjenih nacija i principa evropske bezbednosti i saradnje, onoga što je zapisano u dokumentu iz Helsinkija, kao i Pariskoj povelji – rekao je Jovanović za „Vesti“.
Nije tajna, ističe naš sagovornik, da je sve na Kosovu rađeno na obmanama i lažima od slučaja „Račak“, navodnog masakra civila koji je bio retorički argument protiv SRJ, plana Potkovica, navodnog proterivanja kosovskih Albanaca i drugih izrežiranih događaja.
Ovo je, smatra naš sagovornik, trenutak kada Zapad predvođen SAD-om i EU, na čelu sa Nemačkom i Francuskom, treba da se zamisle, šta su to branile i šta su postigle učešćem u agresiji na SR Jugoslaviju.
– Ta agresija je bila osnov za otimanje Kosova Srbiji, a bez nje ne bi bilo ni proglašenja te državnosti koju u Prištini slave – ukazao je on.
Jovanović je pozvao zapadne lidere da se zapitaju koje su posledice grubog kršenja osnovnih principa evropske bezbednosti i saradnje i podrivanja bezbednosne strukture u evroazijskom delu i čitavom svetu.
Kometarišući godišnjicu samoproglašene nezavisnosti Petar Petković, direktor Kancelarije za KiM, ističe da Priština već 14 godina bezuspešno pokušava da postane država.
– Za nas je to akt nasilja i protivpravni akt otcepljenja od Srbije, zato je ta nezavisnost neprihvatljiva. Veći deo čovečanstva ne priznaje nezavisnost Kosova, kao i veći broj zemalja članica UN – rekao je on uz napomenu da je neophodno naći kompromisno rešenje za KiM.
Prištinska Deklaracija o nezavisnosti je, podsetimo, 2008. usvojena na vanrednoj sednici. Ni gotovo deceniju i po kasnije južnoj srpskoj pokrajini ne cvetaju ruže, i dalje beleži najvišu stopu siromaštva u regionu, a „nezavisnost“ još ne priznaje pet od 28 zemalja članica EU – Španija, Rumunija, Slovačka, Kipar i Grčka.
Od država Zapadnog Balkana, Kosovo nija priznala Bosna i Hercegovina, a samoproglašenu nezavisnost su, kako je navedeno na sajtu Kancelarije za KiM, priznale 92 od 193 članice UN. To su prve učinile Kostarika, SAD, Francuska, Avganistan, Albanija, Turska, Velika Britanija… Kosovo ne priznaju ni stalne članice SB UN, Rusija i Kina, a od 2013. godine je zbog diplomatskih napora Srbije, priznanje povuklo čak 18 zemalja.
Beograd i Priština su u procesu dijaloga kojem posreduje EU, a čiji bi rezultat trebalo da bude sveobuhvatni sporazum o normalizaciji odnosa. Dijalog je u blokadi, jer Priština odbija formiranje Zajednice srpskih opština, koja je predviđena Briselskim sporazumom.
Uspešno „otpriznavanje“
Nemanja Starović, državni sekretar u MSP ocenjuje da su kosmetski Albanci, posle 14 godina, dalje od željene nezavisnosti nego 2008. On je kazao da se ne može govoriti o preciznom broju država koje su priznale nezavisnost, ali da ih je bio veći od 100.
– Srbija je uspešnom kampanjom tzv. otpriznavanja od 2017. spustila taj broj ispod polovine od ukupnog broja članica UN i pokazala da proces sticanja nezavisnosti nije ireverzibilan i da može da se preokrene na drugu stranu – ocenio je on.
Fatamorgana „velike Albanije“
Takozvana država Kosovo, niti je nezavisna, niti je država, niti postoji, niti će kad postojati, sem kao fatamorgana „velike Albanije“ u pustinji Balkana, rekao je pesnik i akademik Matija Bećković povodom 14 godina od kada je u Prištini usvojena Deklaracija o nezavisnosti Kosova.
Bećković se, komentarišući položaj Srba, pozvao na reči austrijskog književnika i nobelovca Petera Handkea koji je često boravio na Kosmetu i pružao podršku srpskom narodu.
– O položaju Srba na Kosovu je sve rekao Peter Handke kada je kazao da je to najusamljeniji narod u Evropi – rekao je on za Kosovo onlajn.
