Analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić kaže da pismo podrške Srbiji, koje je parafiralo 16 kongresmena, kako republikanaca tako i demokrata, pokazuje napredak Srbije u Kongresu.
Ovaj pomak, kako navodi, rezultat je rada naše ambasade u Vašingtonu, ali i srpske zajednice koja je sve aktivnija. Kesić navodi i da raste frustracija američke administracije zbog krutog stava prištinske vlasti.
Ranije smo, podseća Kesić, imali pisma koja su osuđivala Srbiju i srpsku politiku, a sada se pozicija Srbije u Kongresu definitivno poboljšava.
– Ovo pismo je rezultat rada Ambasade Srbije u SAD i napretka u odnosima sa članovima Kongresa, pogotovo sa pripadnicima srpskog kokusa. Mislim da to definitivno pokazuje da postoji eneregija i koncetracija da se poboljša pozicija Srbije – navodi on.
Naglašava da je, u poslednjih nekoliko godina, veoma aktivna i srpska zajednica. On navodi da da su predstavnici naše zajednice imali sastanke, u poslednja tri, četiri meseca, sa pet, šest senatora i 15 kongresmena.
Tu se, kako kaže, razvila i jedna vrsta saradnje, pa članovi Kongresa iznajmljuju prostor od naše zajednice, crkvenu salu ili neke druge prostorije, kako bi održavali sastanke sa svojim biračima.
Ovaj angažman rezultirao je većim razumevanjem kada je u pitanju Republika Srpska i da su političari spremni barem da saslušaju drugačije argumente i da prihvate metarijele koje im dostavljaju ljudi iz naše zajednice.
Kesić podseća da je promena stava prema Srbiji i srpskom narodu dugačak proces, a da ovo pitanje sada definitivno nije u fokusu američke političke elite.
Ukoliko povremeno i dođe u fokus, kako navodi, to se dešava jer povezuju Srbiju sa rastućim uticajem Rusije i Kine na Balkanu ili jer se u javnosti stvara utisak da će doći do novog sukoba.
– Ipak, i ovakva pažnja ka našem regionu trenutno ne traje dugo jer postoji mnogo gorućih pitanja kojima se SAD bavi – napominje Kesić.
Amerikanci, kako smatra, trenutno nemaju kapacitet da se bave pitanjima Zapadnog Balkana kao što su to činili pre 10 godina, pa baš zbog toga ovo privlačanje pažnje na Srbiju ima veći uspeh.
– Rad ambasade Srbije i naše zajednice pokazuje rezultat, a i tajming je veoma bitan. Pre 10 godina ne bismo postigli ovakakv uspeh – navodi Kesić i dodaje da će situacija u SAD biti još teža jer se očekuje početak velike krize, pogotovo ekonomske, i da će u novembru taj fokus biti još slabiji zbog izbora.
Kada je u pitanju odnos SAD sa kosovskim Albancima, Kesić napominje da njih podržavaju pre svega funkcioneri koji su globalisti, bez obzira na partijsku opredeljenost. Podseća da su u pitanju ljudi koji su dugo na funkciji, pa na kosovsko pitanje gledaju kao na uspeh američke spoljne politike.
Upravo zbog toga oni imaju osećaj da to mora da opstane, ali, kako navodi, situacija se menja, pre svega u odnosu snaga na međunarodnoj sceni.
U novom svetskom poretku Amerika neće da bude jedina super sila, neće da dominira, kao što je bilo ranije. To je, kako kaže, jedan od razloga što Amerikanci drugačije gledaju na aktuelnu situaciju i mnogo su kritičniji.
– Sve više i više prihvataju činjenicu da prištinska vlast nema volju za bilo kakav dogovor sa Beogradom jer idu na maksimalističke ciljeve, tačnije na priznanje nezavisnosti od strane Srbije, iako svi znaju da je to nemoguće – dodaje on.
On navodi da zbog toga raste frustracija, ne samo u Stejt dipartmentu nego u celoj administraciji. Amerikanci bi voleli, dodaje, da imaju neki politički uspeh na Balkanu, ali Vlada Aljbina Kurtija ne pokazuju volju da popusti.
Zbog toga, kako navodi, imamo situaciju da ulaze u sukob sa Kurtijem i vrše pritisak na njega. Pretili su mu sankcijama, ekonomskim, ali i zabranom ulaska u Ameriku.
Ipak, kako navodi Kesić, SAD ne žele da izvrše prejak pritisak na Prištinu, jer se plaše destabilizacije regiona.
– Iz pogleda Vašingtona Kosovo je ključno, jer nezadovoljni Albanci mogu da destabilizuju jug Srbije, Crnu Goru, pa čak i Makedoniju – smatra Kesić i dodaje da baš zbog toga nisu spremni da idu „do kraja“ sa pritiskom.
Kašnjenje u imenovanju Hila nije neuobičajeno
Kesić podseća da dvojica republikanskih senatora blokiraju razičita imenovanja u Komitetu za spoljnu politiku i da je to rezultat što u Srbiju još nije stigao novi ambasador Kristofer Hil.
Senator Ted Kruz zahteva da ova administracija zaoštri pristup prema Rusiji, traži sankcije i blokiranje Severnog toka i uvođenje sankcija ruskim i nemačkim kompanijama koje se bave ovim poslom, zahteva i zaoštrajavnje odnosa prema Iranu. Marko Rubio ga podržava, kao i sve veći broj senatora, čak i iz redova demokrata.
On naglašava da se dešavalo da se administracija dogovori sa njima kada su u pitanju značajnija imenovanja, kao što je bilo imenovanje kineskog, ukrajinskog i ambasadora u BIH. Ostala imenovanja su na čekanju.
– Nije u pitanju neobična situacija, često se dešava da se odlaže imenovanje ambasadora pa predstavništvo vodi zamenik misije, to se desilo u Bosni i Hercegovini već nekoliko puta – podseća Kesić ukazujući da je ovo pokazatelj kolika je tenzija između republikanaca i demokrata.
To su, kako navodi, pojedini senatori radili i kada je predsednik bio Donald Tramp.
