Realno je očekivati dalji naglašen nastup iz zapadnih centara radi privođenja Beograda na poziciju prihvatanja rešenja za Bosnu i Hercegovinu i Kosovo i Metohiju koja nalaže poznati evroatlantski zapadni geostrateški koncept i interes, napisao je bivši diplomata Zoran Milivojević.
Najnovije iskustvo s referendumom na KiM za Srbiju treba da bude jasna poruka o punoj primeni nove politike Zapada sa SAD na čelu povodom rešavanja kosovskog pitanja. Nema više dileme da politika gospodina Kurtija sa isključivom političkom platformom o međusobnom priznanju ima punu podršku Zapada i da deluju sinhronizovano s jedinstvenim geostrateškim političkim ciljem –potvrdom kosovske državnosti.
Odsustvo svake akcije zapadnih centara moći da se referendum, odnosno izborni proces na KiM, sprovede po ranijim pravilima, a posebno ignorantski stav OEBS-a u Prištini, na čijem čelu je bivši britanski ambasador Devenport, jasna su ilustracija takve političke strategije. Uostalom, to se poklapa sa strateškim pristupom transatlantske alijanse prema regionu Zapadnog Balkana, o čemu svedoče potezi u vezi sa BiH i najnovija izjava odlazećeg američkog ambasadora Godfrija o „međusobnom priznanju“ kao za SAD očekivanom konačnom rešenju za KiM.
Jasno je, sada nesporno i vidljivo, da se ostvarivanje zapadne strategije u regionu ubrzava kada je reč o dva preostala nerešena pitanja –BiH i KiM. Globalni aktuelni kontekst svemu tome daje ključno geostrateško akciono ubrzanje. U 2022. nedvosmisleno sledi pojačan nastavak globalnog ideološko-političkog rivalstva SAD, Kine i Rusije. U tome i uža „svrstavanja“ dobijaju na značaju, iz kojih Zapadni Balkan nije izuzet. Tako da rešavanje „zaostalih poslova“ na ZB (KiM, BiH) postaje zahtevnije i operativno dinamičnije, a za EU čak i faktor potvrde geopolitičkog legitimiteta sa globalnim značenjem.
Dodatni dokazi o tome šta Srbiju čeka čini mi se da nisu potrebni jer na osnovu svega čemu svedočimo ovih dana realno je očekivati dalji naglašen nastup iz zapadnih centara radi privođenja Beograda na poziciju prihvatanja rešenja za BiH i KiM koja nalaže poznati evroatlantski zapadni geostrateški koncept i interes, definisan za Zapadni Balkan. Za Srbiju to znači novi izazov i znatno veći angažman povodom vitalnih interesa, uz podsećanje da su njen suverenitet i teritorijalni integritet, kreiranjem od Zapada nezavisnog „Kosova“, direktno u međunarodnopravnom i faktičkom pogledu osporeni, a državne granice nepriznate.
U borbi koja Srbiji neposredno predstoji za odbranu državnog i nacionalnog interesa važnu težinu ima činjenica o njenom centralnom mestu u regionu i da se preostala pitanja ne mogu rešiti bez njene odgovarajuće uloge i interesa, kakvi god oni bili.
U svemu što Srbiju čeka važnu funkciju će imati de fakto međunarodni položaj, ojačan i povoljnim prošlogodišnjim spoljno političkim bilansom – odbila je pritiskeza „međusobno priznanje” uz aktivnu pregovaračku poziciju u pravcu političkog rešavanja pitanja KiM; očuvala određenu političku nezavisnost i vojnu neutralnost; ostala na evropskom putu deblokadom (otvaranje klastera) pristupnog procesa prema strateškom cilju – pristupanju EU; u zaoštrenim globalnim kretanjima očuvala važna strateška partnerstva s Rusijom i Kinom, koja joj štite suverenitet i teritorijalni integritet i istovremeno poboljšala odnose sa SAD; ojačala ekonomiju i investiciono-finansijski potencijal; ojačala kapacitete meke moći preko uspešne „vakcina diplomatije“ i kulturne politike na liniji nacionalnih interesa u regionu.
Uspešna organizacija multilateralnog skupa povodom 60 godina od Prve konferencije nesvrstanih u Beogradu, uz učešće preko 120 država i MO i reafirmaciju principa međunarodnog prava, ravnopravnosti, suvereniteta država, kao i politička i institucionalno-pravna operacionalizacija na „terenu“ regionalnog projekta „Otvoreni Balkan“ ilustracija su ojačanog međunarodnog položaja Srbije.
U izazovima koji predstoje Srbiji treba da bude jasno da državni i nacionalni interes i njihovo očuvanje nemaju alternativu. Otuda jasan stav o tome i u narednom periodu predstavlja ključno uporište u svakoj vrsti postavljanja i angažovanja na spoljnom planu. S tim u vezi ostvareni spoljnopolitički bilanspotvrđuje da takav pristup i odgovarajuće aktivnosti omogućuju pozitivne efekte za uspešno pariranjeizazovima i efektivno odvraćanje. Stoga dalja dogradnjapostojećeg međunarodnog položaja na tim osnovama ima poseban značaj pri čemu ostvareni prošlogodišnji spoljnopolitički bilans predstavlja svakako važan početni kapital.
