Poslanica Zelenih u Evropskom parlamentu i izvestiteljka Evropskog parlamenta za Kosovo Viola fon Kramon izrazila je nadu da će, kada njena partija preuzme Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke, doći do promene stava prema zvaničnom Beogradu. Pitanje je – šta to u praksi znači za Srbiju?
Kramonova je, naime, izjavila da će Zeleni imati pristup koji će biti više zasnovan na vladavini prava i „biti kritičniji u pogledu toga šta se dešava na terenu i kakvi su rezultati sprovođenja reformi“.
Šta najava Kramonove znači u praksi
Prema mišljenju dopisnika RTS-a iz Nemačke Nenada Radičevića, mediji u Srbiji neopravdano daju veliki publicitet Violi fon Kramon budući da, kako objašnjava, ona nema tu političku težinu čak ni unutar svoje stranke Zelenih, a kamoli na nivou buduće Nemačke vlade.
– Ona jeste evropska poslanica iz redova Zelenih, ali ona neće konkretno uticati na formiranje nemačke spoljne politike, bez obzira na to što će njena stranačka šefica biti nova ministarka spoljnih poslova Nemačke. Ona je, može se reći, drugi, a možda i treći nivo tih funkcionera Zelenih i kada je u pitanju politika prema Zapadnom Balkanu postoje ljudi koji su mnogo upućeniji i koji bi mogli mnogo više da utiču na to kakva će biti nemačka spoljna politika – kategoričan je Radičević.
On međutim dodaje da će se odnos prema Srbiji sasvim sigurno na neki način promeniti.
– Violu fon Kramon pogrešno prevode, ona je naime rekla da će doći do promene pristupa prema Srbiji. Ali, ta promena pristupa je vrlo verovatna i ogledaće se, pre svega, na insistiranju na vladavini prava, slobodi medija i borbi protiv korupcije. Sa druge strane tu je insistiranje na ekološkim pitanjima projekata u Srbiji, a kao treće tu je pitanje dijaloga Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa, kao i uspostavljanje trajnog mira u Bosni i Hercegovini gde je uticaj Srbije itekako važan – napominje Radičević.
Nemačka uvek znala da „zategne“
Kako dodaje, ovi segmenti su čak ubačeni u koalicioni sporazum nove vlade na čemu su Zeleni insistirali, kao i pitanje proširenja Evropske unije na Zapadni Balkan.
– Zeleni su insistirali da to bude politika buduće nemačke vlade iako Liberali, na primer, nisu bili za to jer su oni, u nekom segmentu, čak i protiv proširenja EU. Ipak, Zeleni su to uspeli da izguraju, naravno pod uslovom da dođe do reformi i ispunjenja uslova iz Kopenhagena, što su inače uslovi za članstvo u Evropskoj uniji. Tako da će sasvim sigurno u tim segmentima doći do promene odnosa i više usmerenosti na te reformske procese, a možda manje na ekonomiju, iako će i ekonomija imati veliki uticaj budući da je ogroman broj nemačkih investitora već u Srbiji – ocenjuje Radičević.
Na pitanje da li bi zaustavljanje otvaranja klastera mogao biti taj instrument pritiska Berlina na Beograd, naš sagovornik kaže da u tom smislu ne vidi nikakvu promenu u odnosu na prethodnu nemačku vladu.
– Nemačka je i do sada u nekoliko navrata blokirala otvaranje novih poglavlja, a da ne pričamo o tome koliko je u vreme pune političke snage Angele Merkel uticala na mnoge stvari, poput stvaranja pregovaračkog okvira Evropske unije za pregovore sa Srbijom tako da ne bude sumnje da Srbija na kraju, pred ulazak u EU, mora da ima čiste odnose sa Kosovom. Odnosno, da dođe do normalizacije što je, drugim rečima, na neki način priznanje Kosova, formalno ili neformalno. U tom smislu to nemačko uslovljavanje ne bi bila novost sa dolaskom Zelenih i oni neće tu nešto mnogo zaoštriti u odnosu na raniji period – smatra Radičević.
Angela Merkel jeste imala, primećuje on, dobre odnose sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem i pri svom poslednjem boravku u Beogradu imala je veoma lepe reči, neočekivano čak i emotivne reči i pohvale na račun predsednika i vlade Srbije, ali je u praksi u pogledu evropskih integracija Nemačka umela da zategne ili da ne podrži onako kako bi Beograd očekivao.
Bez mnogo manevarskog prostora
Kada je reč o Kosovu i Metohiji, pitanju najosetljivijem za zvanični Beograd i manevarskom prostoru koji tu ima, Nenad Radičević je jasan:
– Mislim da sa dolaskom nove vlade ne postoji neki preveliki manevarski prostor. Ljudi pominju Violu fon Kramon, ali meni je značajnije to što Analena Berbok postaje šefica diplomatije, a ona je u veoma dobrim ličnim odnosima sa predsednicom Kosova Vjosom Osmani kojoj je, na primer, na tviteru veoma srdačno čestitala izbor za predsednicu, iz čega se može zaključiti da je njihov odnos više nego poznanstvo. U tom smislu taj odnos i ta naklonost Zelenih ka završetku procesa odvajanja Kosova, odnosno pečatiranju te nezavisnosti je mnogo veći problem i to nema veze sa Violom fon Kramon. To je politika te stanke, ali i ne samo Zelenih. To je politika svih nemačkih stranaka izuzev Alternative za Nemačku i Levice, dakle izuzev krajnje levice i krajnje desnice.
U tom smislu, zaključuje naš sagovornik, možda bude novog stila u odnosima Nemačke i Srbije, ali što se tiče suštine zahteva od strane Berlina, tu neće biti ništa gore nego što je sada, jer je zahtev i Angele Merkel zapravo, na neki način, priznanje Kosova, samo je pitanje modaliteta i diplomatske retorike.
