Odbijanje Vašingtonskog sporazuma je težak politički izazov koji je Priština uputila vašingtonskoj administraciji, sem ako nije u pitanju neki dogovor, izjavio je predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun.
– Kako će Vašington u praktičnom smislu reagovati na taj Kurtijev izazov ostaje da se vidi. Ako nije u pitanju neki dogovor koji bi dugoročno trebalo da ima neke druge ciljeve onda bi reakcija Vašingotna morala da bude konkretna – rekao je Drecun.
Naveo je da je očigledno da je Aljbin Kurti očekivao da će nova administracija u Beloj kući predsednika Džozefa Bajdena odustati od Vašingtonskog sporazuma potpisanog u vreme prethodnog predsednika SAD Donalda Trampa i da će napraviti neki diskontinuitet.
– Pokazalo se da to nije realno očekivanje i da je ova administracija čvrsto stala iza sporazuma i upozorila Prištinu da sporazum treba da se poštuje – rekao je Drecun.
Dodao je da je Kurti dao nekoliko izjava koje su ukazivale na to da on ne namerava da poštuje ništa što su prethodne administracije u Prištini dogovorile ili potpisale.
– Kurti je rekao da je Hoti pogrešio kada je potpisao taj sporazum jer je, kako je on rekao, time omogućio Aleksandru Vučiću da mu se otvore vrata u Beloj kući. Zatim je dao izjavu da je taj sporazum suprotan takozvanom ustavu Kosova i da ne želi da ga realizuje, a sada imamo situaciju da je sporazum praktično odbačen u parlamentu i da se neće primenjivati – rekao je Drecun.
Kada je u pitanju moratorijum na priznavanje i otpriznavanje samoproglašene nezavisnosti Kosova po Vašingtonskom sporazumu, Drecun kaže da su predstavnici Kosova već odustali od tog moratorijuma i da uveliko rade na tome da dobiju neka nova priznanja.
Drecun je rekao da Kurti ne bi imao ništa protiv Vašingtonskog sporazuma, da je u njemu Kosovo tretirano kao država.
– Veći problem od moratorijuma je to što bi morao da prihvati tadašnju inicijativu “Mini Šengen“, a sadašnji “Otvoreni Balkan“, što bi morao ozbiljno da se posveti rešavanju pitanja nestalih, povratku raseljenih, da radi ne ekonomskoj saradnji, autoputevima, izgradnji železničke mreže… – rekao je Drecun.
Dodao je da Kurti sve to odbija jer odbija da se priključi „Otvorenom Balkanu“, navodeći da Kurti želi da učestvuje jedino u procesima gde Srbija nije prisutna.
