Hartmut Zomeršuh, ugledni nemački novinar, pisac i ekološki aktivista u autorskom tekstu koji je objavio je „Berliner cajtung“ piše da su, između ostalog, ekološka i humanitarna katastrofa posledice rata koji je NATO 1999. vodio protiv Srbije.
Prema mišljenju nemačke naučnice Ursule Štefan iz Halea, stručnjaka za toksikologiju, bombardovanje srpskih hemijskih postrojenja i dalje je nekažnjeni namerni zločin u hemijskom ratu koji je NATO svesno vodio žrtvujući hiljade ljudi i nanoseći dugoročne štete. Kada su 1999. godine sva nemačka udruženja za zaštitu životne sredine o tome ćutala, jedina se oglasila gospođa Štefan kao predsednica Nemačke komisije za katastrofe, udruženja stručnjaka za bezbednosna pitanja u industriji, kao i za posledice i sprečavanje hemijskih nesreća, ukazuje Zomeršuh. Kao jedini specijalista u Nemačkoj, krajem jula 1999. godine, na zahtev Svetskog fonda za prirodu (kancelarija WWF u Beču), bila je spremna da obiđe i istraži uništena hemijska poistrojenja u Srbiji i da stručno mišljenje za razradu medicinskih i ekoloških aspekata.
Pomirljiv izveštaj
Gotovo u isto vreme, stručnjaci agencije UN za zaštitu životne sredine (UNEP), na čijem je čelu bio bivši nemački ministar ekologije Klaus Topfer, ispitivali su štetu uzrokovanu hemijskim napadima. U ovo istraživanje bili su uključeni i stručnjaci Državne agencije za životnu sredinu pokrajine Brandenburg. Na kraju su, međutim, u izveštaju bili na strani NATO i prijateljski naveli kao rezultat svojih analiza, da je većina „zagađenja izazvanog curenjem i izgaranjem kalijuma bila prisutna na ovim mestima i pre rata“.
Međutim, prema nemačkom zakonu, to je bio najgori scenario. Ursula Štefan je obim uništenja, zagađenje tla i, pre svega, velike oblake otrovnih gasova proglasila „izuzetnim incidentom“.
– Precizno govoreći, to je katastrofa van kontrole, za čiju meru nema iskustava, predvidljivosti, mogućnosti pripreme, a samim tim ni scenarija odbrane. Ova katastrofa mogla bi da se uporedi sa Černobiljom ili Fukušimom – navela je Ursula Štefan.
Prema rečima stručnjaka, više od 78.000 tona sagorelih eksplozivnih i raketnih goriva i izduvnih gasova iz više od 150.000 sati leta bombardera i krstarećih raketa, pored svih hemikalija, oslobođeno je preko milijardu kubnih metara u vazduhu. Ova ukupna količina ugljen-dioksida, azotnih oksida i nesagorelog ugljovodonika, najviše je doprinela zagađenju vazduha i efektu staklene bašte od Zalivskog rata.
„Svako ko napadne hemijsku industriju, zna šta radi“ navela je Ursula Štefan 1999. godine u nemačkim medijima, optuživši tako NATO na direktan način, a prenosi „Berliner cajtung“.
Porast broja karcinoma
Ove navode u tekstu Hartmuta Zomeršuha, potvrdili su i srpski lekari samo nekoliko godina posle završetka NATO agresije. Tako su vodeći beogradski onkolog Vladimir Čikarić i neurohirurg Danica Grujičić otkrili dramatičan porast stope karcinoma i mortaliteta. Danas se Srbija nalazi u evropskom vrhu po raku pluća i dojke. Tek u maju 2018. godine lekari u Skupštini Srbije uspeli su da osnuju istražnu komisiju o svim posledicama napada sa uranijumskom municijom i razaranja hemijske industrije.
Profesor dr Danica Grujičić, direktorka Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, naglasila je u intervjuu „Politici“ da je tokom agresije NATO počinjen ekocid, ali da od tada traje tihi genocid na celom Balkanu. Ona je navela da je korišćena municija sa osiromašenim uranijumom, kasetne bombe koje su zabranjene, gađane su privredna i hemijska postrojenja, a nalogodavci su znali da će doći do ekološke katastrofe.
Nova vrsta rata
Još tokom vazdušnih napada na Srbiju, berlinski univerzitetski profesor za planiranje zaštite životne sredine Knut Kruševic opisao je udare na hemijske centre kao novu vrstu ekološkog rata.
– Nije NATO namerno zaobišao zabranu hemijskog oružja usvojenu u Ženevi i prekršio Enmodovu konvenciju Generalne skupštine UN iz 1978. godine. Po toj konvenciji su „tehnike promene životne sredine, koje imaju dugoročne, dugotrajne ili ozbiljne efekte“ zabranjene kao sredstvo ratovanja – objavio je profesor Kruševic.
Međutim, sve do danas je vladala velika tišina o dramatičnim posledicama ovog prvog NATO agresorskog rata sa nemačkim učešćem.
Poligon za eksperimente
Dr Grujičić podvlači da svi znaju da je u aprilu 1999. u Srbiji nastupilo ogromno zagađenje.
– Čak je i sadašnji rukovodilac UNEP, koji je tada bio ovde, rekao da je reč o ekološkoj katastrofi, regionalnih razmera. Da je genocidno to što su uradili govori i sama činjenica da su gađali sve one ciljeve koji su bili na mapi hazarda. Na tu mapu se stavljaju postrojenja koja, ako uništite nekakvom eksplozijom, dovode do ekološke katastrofe. Oni su to namerno radili. Namera genocidna, oni su od nas napravili jedan eksperimentalni poligon – navela je dr Grujičić.
