Osnovne ideje sadržane u tobožnjem francusko-nemačkom „non- pejperu“ o rešenju kosovskog problema bliske su stavovima tih dveju država, iako ne postoje nikakvi dokazi da su Berlin i Pariz osmislili taj papir, kažu za Danas nemački i britanski stručnjaci za Zapadni Balkan, komentarišući sadržaj nezvaničnog dokumenta koji je objavila Koha ditore, a čija autentičnost za sada nije dokazana.
Prema tvrdnjama tog prištinskog lista, navedeni koncept podrazumeva da će Kosovo i Srbija „međusobno poštovati suverenitet i međusobni integritet, postojaće autonomna oblast Sever Kosova“, SPC će imati poseban status, a Mitrovica će biti zajednička ekonomska zona.
Takođe, tvrdi se da je predviđeno da se primene svi do sad postignuti sporazumi Beograda i Prištine, a da konačan bude postigunt do februara 2022. godine.
Nemački amabasador u Prištini Jens Rode izjavio je da je tzv. nemačko-francuski „non-pejper“ lažna vest.
„Možda postoji takav dokument, ali sigurno ga nisu pripremile Nemačka i Francuska. Dajemo punu podršku pregovorima koje predvodi EU, što je šef nemačke diplomatije Hajko Mas i naglasio prošlog četvrtka u Prištini“, poručio je Rode putem Tvitera.
„Berlin i dalje podržava Ahtisarijev plan“
Komentarišući sadržaj pomenutog nezvaničnog dokumenta nezavisni nemački akademik Franc Lotar Altman za Danas je rekao da je imao uvid u taj „non-pejper“, koji se, naravno, tako naziva, jer strane koje su uključene ne žele da on bude ugrožen već od samog početka, što bi, možda, bio slučaj kada bi Francuska i Nemačka priznale autorstvo.
– Nisam ovih dana dovoljno blizak politici zvaničnog Berlina da bih potvrdio da li sadržaj ovog „non-pejpera“ zaista odražava politiku Berlina prema Kosovu i Srbiji. Ipak, pretpostavljam da se vode stalno razgovori između Pariza i Berlina o ovom pitanju, jer obe strane žele da stvari krenu napred. I takođe mislim da su u principu predložena rešenja u skladu sa osnovnim idejama razmatranim u političkim krugovima u Berlinu – rekao je Altman.
Dodao je i da je Nemačka priznala Kosovo i dalje podržava Ahtisarijev plan za rešenje kosovskog pitanja.
– S druge strane, Berlin veoma dobro zna da je puno priznanje kosovskog suvereniteta veoma težak korak za Beograd, i da je konačno uspostavljanje kvazinezavisne ZSO u pojedinoj meri teško prihvatljivo za Prištinu. Zato ovaj „non-pejper“ kristalno jasno predočava uslove i nedvosmisleno stavlja do znanja obema stranama da su najpotrebniji politički ubedljivi argumenti na domaćem terenu za postizanje sporazuma. Jedini istinski snažan alat, ili poluga, u predstojećem pregovaračkom procesu jeste postavljanje krajnjeg cilja za obe strane, za Srbiju i Kosovo, a to je članstvo u EU. U suprotnom, konačni sporazum je nezamisliv – smatra Altman.
„Stav Nemačke jasan – Srbija mora da prizna Kosovo“
Govoreći na istu temu, vođa projekta „Studije dezintegracije“ Centra za geopolitičku Univerziteta Kembridž Timoti Les napominje da nema nikakvu insajdersku informaciju o ovom „non-pejperu“, kao i da ne zna odakle potiče, ni čak da li je pravi.
– Ono što znam jeste da Koha ditore kaže da je to francusko-nemački papir i da nemački ambasador kaže da nije. Sudeći po jeziku i sadržaju ovaj papir je gotovo sigurno nastao u Zapadnoj Evropi i prema mojim pretpostavkama, došao je iz Lajčakove kancelarije, jer on vodi proces posredovanja. Ovaj „non-pejper“ se čini kao pokušaj da se uvaže zamerke kosovskih Albanaca na ZSO, tako što će se ona teritorijalno ograničiti na sever. Zato ne vidim kako bi Srbija pristala na takav predlog. Što se tiče Nemačke, ne postoji ništa u navedenom papiru što se kosi sa njenom pozicijom koja glasi – Srbija mora da prizna Kosovo i ne može biti nikakvih izmena granica – ali to, naravno ne potvrđuje da su ga Nemci pisali – konstatuje on.
Les ukazuje da je interesantna količina „non-pejpera“ o Balkanu koji cirkulišu u Briselu ovih dana, hrvatski „non-pejper“ o Bosni, slovenački „non-pejper“, i sad ovaj, što nagoveštava da su evropski lideri prepoznali da se ruši postojeći pristup EU Balkanu.
Podsetimo, politički dijalog Beograda i Prištine treba da bude nastavljen 11. maja, susretom predsednika Srbije Aleksandra Vučića i kosovskog premijera Aljbina Kurtija, pod pokroviteljstvom Miroslava Lajčaka u Briselu. Očekuje se da nakon tog sastanka budu održani i razgovori na temu normalizacije odnosa dveju strana u Parizu, čiji će domaćin biti francuski predsednik Emanuel Makron.
