Predsednik SAD Džo Bajden uputio je pismo novoj predsednici Kosova Vjosi Osmani, u kojem je naveo da će u cilju postizanja konačnog sporazuma i Priština morati da pravi “teške kompromise” na tom putu.
Kosovski analitičari navode da Bajdenovo pismo pokazuje da je očito došlo do finalizacije normalizacije odnosa sa Srbijom, te da se od kosovskih vlasti traži formiranje Zajednice srpskih opština ili promena granica, dok srpski podsećaju da je ZSO već predviđen Briselskim sporazumom i da to nikako ne može da bude kompromis.
Od početka pregovora Beograda i Prištine jasno je samo šta se traži od srpske strane. Gotovo svi zapadni partneri već dugo insistiraju da Beograd prizna nezavisnost Kosova. U jednom trenutku stizale su poruke da bi se i EU i SAD složili i sa “razgraničenjem”, ali sa odlaskom Donalda Trampa iz Bele kuće ova opcija je, čini se, “otpala”.
Sada se od obe strane traži postizanje sporazuma o normalizaciji odnosa i “uzajamno priznanje”, a prvi put od dolaska na predsedničku funkciju Džo Bajden je Prištini, osim pomenutog, poručio da će preko normalizacije odnosa sa Srbijom moći da ostvari svoje potencijale i u potpunosti se integriše u evroatlanske integracije.
Bajden je u pismu Vjosi Osmani u tom kontekstu pomenuo i “teške kompromise”, koje će morati da napravi na tom putu.
– Znam da će postizanje tog cilja zahtevati fleksibilnost i teške kompromise na tom putu, a Sjedinjene Države će vam biti partner na svakom koraku – naveo je u pismu američki predsednik.
Šta je za američku administraciju “težak” kompromis koje će dve strane morati da naprave oko Kosova?
Spahiu: ZSO, promena granica ili novac
Analitičar iz Prištine Nedžmedin Spahiu navodi da kada je u pitanju Beograd “težak kompromis” je priznanje nezavisnosti Kosova, dok će za Prištinu to biti nešto što će morati da ustupi kako bi dobila priznanje Beograda.
– Šta bi to moglo da bude, to je stvar pregovora. O tome se pregovara već 10 godina. Kosovo je već preduzelo niz postupaka da bi dobilo priznanje – od decentralizacije preko formiranja opština sa srpskom većinom, kojih ranije nije bilo, do zaštite zona oko crkava i priznavanje njene imovine. To su bili ustupci, ali očigledno nisu bili dovoljni za Srbiju da bi za to dala priznanje – smatra Spahiu.
On navodi da su nakon svih tih “ustupaka” preostale dve stvari.
– Da se napravi ZSO ili da se da deo teritorije za priznanje. To je jedino što bi Kosovo mogao da da za priznanje. Treće može da bude još samo novac. Promena granica ne bi trebalo da dolazi u obzir. To bi bilo opasno i za zemlje regiona – za Makedoniju, pa i za samu Srbiju zbog Vojvodine i Sandžaka. Tako da verujem da u tom kontekstu može da se još pregovara oko obima ovlašćenja ZSO – da li će biti manja ili veća. Priština će se truditi da budu što manja, Beograd da budu što veća – zaključuje Spahiu.
Šeholi: Došlo vreme za finalizaciju normalizacije odnosa sa Srbijom
Analitičar Fatmir Šeholi navodi da koliko god da je pismo Bajdena ostavilo pozitivan aspekat za građane Kosova, u isto vreme je “uzburkalo strasti” u delu koji se odnosi na težak kompromis. On za Nova.rs kaže da to, po svemu sudeći, znači da je jednostavno došlo vreme finalizacije normalizacije odnosa sa Srbijom.
– U toj finalizaciji odnosa sa Srbijom definitivno treba obavezati obe strane, a pogotovo kosovsku za realizaciju i implemenatciju svih sporazuma međunarodnog karaktera, koji su postignuti u Briselu. To podrazumeva i formiranje ZSO. Od 2013. godine, kada su potpisani svi briselski sporazumi, na severu Kosova imate vraćanje tužilaštva, policije i integracije Srba u sve institucije Kosova, a posebno treba apostrofirati održavanje po prvi put lokalnih izbora u opštinama na Severu. Sa druge strane, formiranje ZSO je ostalo sa strane, nije napravljen ni statut – ističe Šeholi.
On navodi da misli da je predsednik Bajden mislio na tu komponentu, koja i dalje rovari i stoji na mestu.
– Ja sam izuzetno skepitičan da postoji mogućnost da Srbija prizna Kosovo, jer je Kosovo i dalje u premabuli srpskog Ustava kao sastavni deo Srbije. Bio sam na jednoj televiziji na Kosovu i upravo je ovo bila tema, gde smo rekli da Bajden nije džabe rekao da treba imati teške kompromise. Ne znam šta bi drugo bilo kompromis – naglašava Šeholi.
Mihajlović: U Beogradu nema političara koji će priznati nezavisno Kosovo
Milivoje Mihajlović, bivši direktor Kancelarije za sarAdnju sa medijima u Vladi i novinar sa Kosova, kaže da ne zna šta bi to mogao da bude “težak kompromsi”, ali smatra da ZSO nikako ne može da bude kompromis u pregovorima sa Prištinom.
– ZSO je bila predviđena Briselskim sporazumom, koji je podrazumevao uključivanje Srba sa Severa u kosovske institucije. Srbi su se uključili u politički život, nisu dobili ZSO. To je jednom prodata ZSO. Drugi put se isto dogodilo kada su se uključili u pravosudni sistem. I sad bi Srbi u nedogled trebalo da kupuju ZSO, da je nikad ne dobiju – navodi Mihajlović.
On dodaje da mu se čini da je ZSO uslov za nastavak dijaloga.
– Mislim da je Priština u pregovore ušla sa ciljem da dobiju nezavisnost, a srpska strana da povrati uticaj na Kosovu. Mislim da u Beogradu nema političara koji će priznati nezavisno Kosovo, jer to bi značilo političku smrt ako to bude uradio. Nezavisno Kosovo ne rešava problem, već stvara novi problem, kao i podela Kosova – zaključuje Mihajlović.
Kako su objavili prištinski mediji, sledeće nedelje u Brisel bi trebalo da stignu predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti. Kako je preneo Reporteri, sastanku će prisustvovati i visoki evropski zvaničnici. Očekuje se da će Vučić prvi otići u Brisel, a posle njega i Kurti. Na sastancima će se razgovarati o mogućnosti nastavka dijaloga i stvaranja okvira za taj proces, rekao je izvor.
Nakon posete Briselu, očekuje se da će Kurti i Vučić narednih nedelja otići u zvanične posete Parizu, na poziv francuskog predsednika Emanuela Makrona.
Na sastancima u Briselu i Parizu razgovaraće se o novom formatu dijaloga između Srbije i Kosova, uz posredovanje Evropske unije, preneo je Kosovo onlajn.
