U nemačkoj pokrajini Hessen pitanje borbe protiv govora mržnje ponovo ulazi u parlamentarne klupe. Ove nedelje poslanici raspravljaju o sudbini portala „Hessen protiv govora mržnje“, koji je Ministarstvo unutrašnjih poslova otvorilo kao mesto za prijave uvreda, pretnji i drugih oblika digitalnog nasilja. Dok ministar Roman Posek iz CDU brani projekat, ali u smanjenoj verziji koja bi obuhvatala samo lokalne slučajeve, FDP i AfD traže potpuno gašenje.
Lider poslaničke grupe FDP, Stefan Nas, upozorava da država ne sme da upadne u zonu gde svaki prigovor građanina postaje povod za istragu. Govori o riziku stvaranja centra koji bi mogao da utiče na slobodu mišljenja više nego što je prvobitno zamišljeno. Kao primer navodi slučaj profesora Norberta Bolca. Dovoljna je bila anonimna prijava, preterano revnosna kancelarija i nesigurno tužilaštvo. Policija se pojavila na vratima sa nalogom za pretres, a Bolc je na kraju dobio savet da bude obazriviji kada govori.
U Nemačkoj danas postoji više od pedeset takvih centara gde se prijavljuju ne samo krivična dela već i izjave koje ne prelaze zakonski prag. Zato se često koristi izraz govor mržnje, iako njegova definicija ne postoji ni u zakonu ni u jedinstvenoj pravnoj praksi. Krivični zakonik poznaje uvredu, klevetu i pretnju, ali ne i kategoriju govora mržnje. Upravo ta nejasnoća otvara prostor za pogrešna tumačenja i eventualnu zloupotrebu.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Potreba za zaštitom građana na internetu je nesporna, ali svaka državna intervencija mora biti jasna, kontrolisana i transparentna. Kada pravila nisu precizna, granica između zaštite i pritiska postaje tanka. Da bi se očuvala sloboda govora, ali i pravo na sigurnost, institucije moraju pokazati da znaju gde ta granica stoji i da ne posežu za merama koje bi mogle da naruše poverenje javnost.
Piše: Nina Stojanović
