Evropski sud za ljudska prava u Strazburu presudio je krajem ove nedelje da je Hrvatska dužna da isplati 5.000 evra odštete porodici Mileta Novakovića, nastavniku iz baranjskog mesta Darda, koji je 1999. godine otpušten zato što je „predavao na srpskom“.
Ovom presudom lokalna srednja škola je bila u obavezi i da ga posle dve decenije sudskih parnica vrati na posao, ali to se neće desiti jer je čovek prošle godine umro!
Mile Novaković bio je učitelj u Baranji od 1971. godine. Taj posao je obavljao sve do 1998. godine kada je prosvetna inspekcija utvrdila da na časovima matematike „ne koristi standardni hrvatski jezik“!
Upravni sud Hrvatske je 2006. poništio tu odluku, ali Novaković ni tada nije vraćen na posao zato što nije bilo „radnih mesta za nastavu na srpskom jeziku“. Takođe, tada je rečeno i da zato što ima 55 godina nije u mogućnosti da „nauči hrvatski jezik“.
Dragan Crnogorac, predsednik Saveza srpskih organizacija u Hrvatskoj kaže za „Vesti“ da u Vukovaru i okolini ne postoji ni jedan primer da Srbin predaje u srednjoj ili osnovnoj školi.
– Kao da smo i dalje u vreme aparhejda, Srbi i dalje ne mogu da predaju hrvatskoj deci. Eventualno, Srbi mogu da predaju samo u posebnim odeljenjima koja pohađaju Srbi i to je sve. Reč je o posebnim odeljenjima u Gimnaziji, Ekonomskoj i Tehničkoj školi, kao i Školi za zanate. Isto važi i za osnovne škole i obdaništa. Doduše, nekoliko je primera da hrvatski nastavnici predaju srpskoj deci čak i srpski jezik, a da pritom ne znaju ćirilicu. To je Vukovar danas – poručuje Dragan Crnogorac.
On objašnjava da je najveći broj onih koji su završili fakultete da bi preživeli moralo da prihvati kakav-takav posao.
– Zbog toga nesuđeni nastavnici i profesori rade na građevini ili kao konobari. Presuda Suda za ljudska prava iz Strazbura je značajna po dva osnova. Najpre, to je prvi slučaj da je nekom Srbinu zaštićeno pravo na rad, a zatim da se iz obrazloženja te presude može sagledati obim višegodišnje segregacije nad pripadnicima srpske zajednice u ovom delu Hrvatske – ističe Crnogorac.
On podseća da su Srbi počeli da budu nepoželjni kao učitelji i profesori kada su Hrvati počeli da se vraćaju na područje Istočne Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema.
– Već od 1997. godine ti povratnici nisu puštali decu u škole gde su bili zaposleni srpski nastavnici. U više navrata su organizovani protesti u kojima su tražili da im „četnici“ ne predaju deci. Rezultat je da od tada, pa sve do današnjeg dana, nijedan srpski nastavnik ili profesor ne može da dobije posao. I sam sam jedan od tih – kaže Crnogorac, koji je svojevremeno u Zrenjaninu završio Tehnički fakultet „Mihajlo Pupin“, a onda se prijavio za posao u školu u Starim Jankovcima. Kada je otišao na razgovor kod direktora, doživeo je šok.
– Moji roditelji su iz ovog sela, zbog čega sam želeo da se tu preselim i skućim. Međutim, direktor mi je otvoreno, gledajući me u oči rekao: „Na ovom konkursu neću primiti nikoga i to samo zato što si se i ti prijavio. A tebe neću da zaposlim zato što si Srbin.“ I koga je trebalo da tužim? Ili je trebalo da kao Mile Novaković, sačekam presudu kada umrem – ogorčeno pita Crnogorac.
Prinuđeni na „prekvalifikaciju“
Dragan Crnogorac ističe da je u Vukovaru i okolini zabeleženo desetine slučajeva otpuštanja s posla kao u slučaju Mileta Novakovića.
– Ali, samo on je bio dovoljno uporan i tvrdoglav da se upusti u brojne sudske postupke koji su na kraju rezultovali tužbom Sudu za ljudska prava u Strazburu. Većina drugih je odustala od bilo kakvog sudskog postupka i jednostavno se „prekvalifikovala“. Po pravilu, počeli su da rade posao koji je daleko ispod njihove stručne spreme – naglašava Dragan Crnogorac.
I matematika na „hrvatskom“
U obrazloženju presude Sud za ljudska prava u Strazburu je utvrdio da prosvetni inspektor Novakoviću mimo zakona nije dao priliku da određenom roku „ispravi nepravilnosti u svom radu“, odnosno da počne matematiku da predaje na „hrvatskom“, ali ni mogućnost da se on „dodatno osposobi“.
„Štaviše, ni škola, ni bilo koji od domaćih sudova, nikada nisu pružili detaljno i uverljivo objašnjenje zašto bi dob podnositelja zahteva bila nepremostiva prepreka za njega da prilagodi svoj nastavni plan kako bi mogao predavati na standardnom hrvatskom jeziku. Zaista, s obzirom na neporecivu blizinu dvaju dotičnih jezika, kao i na činjenicu da je Novaković veći deo svog profesionalnog života živeo i radio u Hrvatskoj, bilo je teško razumeti zašto opcija pružanja dodatnog obrazovanja nije bila istražena“, stoji u ovoj presudi.
