„Novi investicioni plan za Zapadni Balkan, usvojen ovih dana u Briselu, kao jedan od ciljeva postavio je bolje povezivanje regiona, iako su vodeće članice EU svojevremeno među prvima pozdravile raspad Jugoslavije. Prvo rasturiš, sad bi da spajaš“, primećuje publicista Branko Pavlović, koji ipak smatra da je takvo ponašanje samo naizgled kontradiktorno.
Na raspadu Jugoslavije, objašnjava Pavlović, insistirali su zato što je ona bila suverena i bila je prepreka za širenje njihovih, pre svega, ekonomskih, a onda i drugih interesa.
Rasturena Jugoslavija, da bi se spajao region
– Sad su napravili veliki broj malih i suštinski nesuverenih ili jedva suverenih država kojima oni diktiraju makroekonomsku politiku. Dakle, Jugoslaviju su rasturali da bi uništili bilo kakvu mogućnost da ta privreda jednom postane konkurentna, a svakako da uđu na njeno tržište, unište njenu privredu i rasparčaju je na male države. A onda dođu i kažu — hajde sad da integrišemo – s gorčinom primećuje Pavlović.
Ekonomista dr Goran Nikolić kao dokaz da je u planovima za region geopolitika često iznad ekonomije vidi i projekat „mini Šengen“, mada primećuje da je dobra okolnost za Srbiju što je najveća ekonomija na Zapadnom Balkanu i ima suficit sa zemljama regiona.
– Pozdravljam svaki napor u tom pravcu. Više ćemo izvoziti i imati više prihoda. Imamo sreću da se to uklapa s našim ekonomskim interesima. Ali tu postoji ciničan motiv Brisela, a to je da je evropsko proširenje koje je ionako bilo na dugom štapu, postalo na još dužem. Ovo je neka zamena za članstvo – upozorava Nikolić.
Evropske investicije – šargarepa, ali ne zasađena
Ekonomsko-investicioni plan EU za Zapadni Balkan predviđa da se za projekte u regionu do 2027. izdvoji devet milijardi evra bespovratnih sredstava, a u narednih deset godina još i garantni fond koji bi angažovao do 20 milijardi evra iz raznih međunarodnih finansijskih institucija. Kako je tokom posete zemljama regiona objasnio komesar za proširenje Oliver Varhelji, bespovratna sredstva namenjena su za pet prioritetnih sektora — transport, energetiku, životnu sredinu, digitalnu agendu i privatni sektor i omladinu. Varhelji veruje da će to podstaći napredovanje regiona na evropskom putu i njegovo bolje povezivanje i približavanje jedinstvenom tržištu Unije.
Po mišljenju Pavlovića, najavljene bespovratne investicije EU u Srbiji su šargarepa koja još nije ni zasađena i pitanje je koliko će uopšte da raste. Ne samo da se suma od devet milijardi kojom se barata odnosi na čitav Zapadni Balkan i to za više godina, već su, kako kaže, svi planovi bespovratnih sredstava vezani za veliki paket navodnih bespovratnih sredstava od 390 milijardi koji još nije dogovoren.
– EU ima običaj da vrlo pompezno najavljuje iznose koje daje, a u suštini se radi o relativno malim parama, ne samo u komparaciji sa njihovim ukupnim sredstvima, nego i kad je u pitanju fiskalna potrošnja pojedinačnih zemalja – ističe Goran Nikolić.
On precizira da je ono što je Srbija dobijala od EU u prethodnih sedam godina i što će dobijati u narednih sedam jedva oko jedan odsto njene ukupne fiskalne potrošnje, što su male sume.
„Malo više od ništa“
– Pritom, najveći deo tih sredstava ne ide u budžet nego za namenske programe EU, gde se to svodi na ubeđivanje ljudi da je dobro bacati smeće u prave kontejnere ili da je poželjno ići ka evro ili evroatlantskim integracijama. Od toga nema mnogo hleba – oko 200 miliona evra godišnje, a sad će biti 220 ili 250. Radi se o veoma skromnim parama. Međutim, kad pomnožite to sa sedam godina, pa dodate sve zemlje Zapadnog Balkana, uključujući Tursku, pa onda ako bude garantni fond od čega nema ništa, pa dodate neke zajmove koje daje EBRD ili EIB, ispadne da nas oni mnogo pomažu – kaže Nikolić.
On napominje da treba imati u vidu da gro tih para ide nevladinim organizacijama ili čak stranicama koji sve to organizuju, tako da se, kako primećuje, sve svede na „malo više od ništa, mnogo priče, lepo upakovano, a unutra mrvice“.
