Pred poslanicima u Prištini u petak bi trebalo da se nađe Nacrt zakona o zaštiti ratnih vrednosti bivše OVK, koji prema rečima predsednika skupštinskog odbora za KiM Milovana Drecuna nije ništa drugo do pokušaj da Srbi, pod pretnjom sankcija, prihvate albansku verziju događaja iz 1998. i 1999. godine, ali i nastojanje da ih spreče da govore o zločinima počinjenim nad njima.
Drecun navodi da je Nacrt zakona, koji će se naći u skupštini uprkos upozorenja diplomata da to ne donosi dobro nijednoj zajednici, pokušaj da se ozakoni skrivanje istine o ratnim dešavanjima na Kosovu i o zločinima OVK, da se onemoguće svi oni, posebno Srbi, koji govore o tim zločinima.
Prema njegovim rečima, izgleda da je ipak glavni cilj zakona da se zastraše potencijalni svedoci u sudskim procesima, koji mogu da budu pokrenuti protiv vođa OVK od Specijalizovanih sudskih veća u Hagu.
– Način na koji je napisan zakon nedvosmisleno upućuje na zaključak da Albanci žele da spreče svedoke, da iznesu istinu i činjencie o zločinima OVK, ili će, ako se ogluše o zakon, biti najteže kažnjeni kada se vrate na Kosovo i označeni kao izdajnici – kaže Drecun.
Podsetio je da zakon štiti rat koji je vodila OVK, zatim veterane, arhivu OVK, generalni štab na čijem čelu je bio Agim Čeku, politčku upravu OVK na čelu sa Hašimom Tačijem i štabove operativnih zona u kojima su, kako dodaje, bili „zločinici Haradinaj, Ljimaj i drugi“.
– Upravo iz te formulacije jasno je da se radi o zaštiti onih koji mogu da se nađu na optužnici i da budu suđeni. Nema dileme da je zakon napisan da bi ometao utvrđivanje istine o zločinima OVK i sudske procese protiv pripadnika OVK ako do njihovog procesuiranja dođe – rekao je Drecun.
Sem toga interesantno je kako kaže, da određene formualacije zakona potvrđuju da je Hašim Tači imao kontrolu nad OVK, i da postoji arhiva OVK, iako je šef njihovog pregovaračkog tima tokom dijaloga u Briselu tvrdio suprotno.
– Potpuno je jasno da postoji arhiva OVK i da je Albanci kriju, rekao je Drecun i dodao da ostaje da se vidi kako će se ponašati potencijalni svedoci za zločine OVK, ako zakon bude usvojen da li će ostati pri izjavama ili će ih taj zakon zastrašiti da promene iskaze. Bez svedoka i ahrive nema dokaza za zločine OVK – rekao je Drecun.
Zakon je predložila Demokratska partija Kosova pre nešto više od dve godine, a kada je protiv osnivača te stranke Hašima Tačija i Kadrija Veseljija, napisana optužnica u Specijalnom sudu u Hagu, zbog sumnje da su na čelu OVK počinili ratne zločine, sredinom prošlog meseca kosovska vlada podržala je nacrt zakona i uputila ga Skupštini, gde ima podršku i opozicije.
Inače zakon podrazumeva zaštitu ugleda OVK, obavezu svakog javnog zvaničnika i građanina da poštuju i štite ratne vrednosti u svakom trenutku i na svakom mestu, van Kosova i na Kosovu, zaštitu OVK kao oružane vojne formacije, veterane, zastave, zakletve, grba, arhive, kao i memorijalni kompleks Adema Jašarija u Prekazu.
Predviđa i osnivanje ratnog muzeja i Dana sećanja na ratni sukob i za sve to iz budžeta bi bilo izdvojeno i dva miliona evra.
Ambasador SAD Filip Kosnet naveo je i da bi zakon kriminalizovao slobodu govora, zastrašivao gradane, ali naveo i da je to pogrešan način da se iskaže poštovanje prema OVK.
Kosnet je tim povodom upitao lokalne zvaničnike kada će energiju preusmeriti na ekonomiju i borbu protiv korone.
Za kritičare vlasti u Prišini usvajanje zakona ne znači ništa više osim prebacivanje priče na drugi teren, kada se ima u vidu da je i predsednik Hašim Tači bio slaslušan u Hagu, jer je i protiv njega i Kadrija Veseljija u Specijanom sudu napisana oputžnica za ratne zločine.
Predstavnici Srba na Kosovu kažu da će zakon dodatno ograničiti i onako skučene slobode govora i podsećaju na bivšeg ministra Ivana Todosijevića, koji je osuđen na dve godine jer je na 20. godišnjicu bombardovanja rekao u Zvečanu da je povod za agresiju na Srbiju bila takozvana humanitarna katastrofa na Kosovu kao i to da je Račak izmišljen.
