Tri sastanka za četiri dana o pitanju Kosova, koje forsira EU, treba da pokažu da se o tome pita Brisel, a ne Amerika. Koliko god to bili i pritisci na Srbiju, ne mogu nas ugroziti, niti se na njih treba osvrtati.
Analitičar Dragoljub Anđelković tako gleda na diplomatsku EU ofanzivu narednih dana, ističući da je kosovsko pitanje ponovo postalo vrlo bitno, ali ne toliko zbog nas koliko zbog odnosa između Brisela i Vašingtona, odnosno u kontekstu američke predizborne kampanje.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić će o Kosovu u četvrtak u Parizu razgovarati sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom. To će biti uvertira pred virtuelni samit EU već narednog dana u Briselu posvećen upravo temi dijaloga Beograda i Prištine, koji organizuju Nemačka i Francuska. Nastavak dijaloga, prekinutog još 2018. godine, zakazan je za 12. juli, a domaćini Vučiću i novom kosovskom premijeru Avdulahu Hotiju, biće šef EU diplomatije Žosep Borel i specijalni predstavnik EU Miroslav Lajčak.
Amerika i EU biju bitku preko Kosova
Sve to Anđelković vidi kao bitku koju preko Kosova vode EU i Amerika.
– Evropski lideri, oni vodeći, od Makrona do Merkelove, po pravilu su povezani sa američkom dubokom državom, sa protivnicima američkog predsednika Donalda Trampa. Njima svakako ne ide u prilog da dopuste da Tramp iskoristi kosovsko pitanje da pokaže da je prethodna administracija pogrešno radila, odnosno da on otvori proces rešavanja tog pitanja – kaže Anđelković, ističući da niko nema iluziju da će se pitanje Kosova brzo rešiti.
On dodaje da je sama činjenica da Tramp pokreće to pitanje stvar prestiža za njega i njegovu administraciju, što EU ne želi iz dva razloga. Prvo zato što se onda pregovarački proces preuzima od EU, što je za nju poniženje, a drugo zato što je većina evropskih lidera povezana sa Trampovim protivnicima.
Demonstrirati dobru volju
– Otuda Evropa sada forsirano nameće čitav niz pregovora i svi su povezani na razne načine sa rešavanjem kosovskog pitanja. Za Srbiju je racionalno da održava maksimalno dobre odnose sa Vašingtonom i sa Briselom – da prihvati da učestvuje u američkoj inicijativi ako do nje dođe, ali i da učestvuje u pregovorima koje EU lansira. Na taj način demonstriramo dobru volju – smatra sagovornik.
On, međutim, napominje da nikako ne smemo da prihvatamo rešenja koja su za nas nepovoljna. Jedno je, kako kaže, pregovarati, a drugo kapitulirati.
Srbija nema pravo da kapitulira, ali dobro je da učestvuje u pregovorima ko god da ih pokreće i da tu brani svoje pozicije.
Srbija da gleda svoj interes
Na pitanje da li predstojeći sastanci na temu Kosova jedan za drugim u nizu znače da će biti pojačan pritisak na Srbiju da prihvati stanovište najvećeg broja članica EU o njegovom priznanju, Anđelković kaže da smo mi već navikli da živimo pod pritiscima.
– To jesu pritisci, ali smo mi stalno suočeni sa pritiskom. Mislim da se ovde pre radi o demonstriranju EU da je ona bitna i da ona vodi proces, a ne Amerika. Zato je toliko sastanaka. To je potez koji treba gledati kroz prizmu konkurencije Evrope i SAD, gde Evropa svojom inicijativom proba da istisne Ameriku. A kada se radi o Srbiji, bio jedan sastanak ili tri, nama je svejedno. Bićemo pod pritiscima, ali neće ti pritisci biti toliki da bi nas ugrozili“, ocena je ovog analitičara.
Samo je, smatra on, bitno da znamo šta hoćemo i da ne popuštamo, da na civilizovan način branimo svoje stavove. A na pritiske se ne treba obazirati, zaključio je on.
Posebna očekivanja od predstojećih sastanaka nema ni politikolog Jelena Vukoičić koja smatra da će to biti još jedna u nizu već viđenih rundi razgovora bez rezultata koje su protekle u znaku pritiska na Srbiju da prizna nezavisnost Kosova.
Još jedna runda-kao i sve prethodne
I ona, kao i Anđelković, smatra da se u ovom slučaju vodi bitka između američke i evropske administracije, gde Brisel, odnosno više Berlin želi da se nametne kao lider. EU koja se u poslednjoj dekadi pokazala nesposobnom da reši mnoge svoje unutrašnje probleme bi da se pokaže kompetentnom.
Pošto u EU i dalje ni oko čega bitnog ne mogu da se dogovore, od ekonomije, bezbednosti, pitanja migranata, žele da se na bilo kom političkom međunarodnom značajnom pitanju pokažu kao lider, a problem Kosova im je tu zgodno došao. Pogotovo posle zakazanog i neodržanog sastanka američkog izaslanika za Kosovo Ričarda Grenela sa Vučićem i predstavnikom Prištine, kaže Vukoičićeva.
– Mislim da će tu opet biti mnogo pritisaka na Srbiju da prepusti Kosovo Zapadu, odnosno da Kosovo dobije pun pravni i politički legitimiteta, na šta Beograd neće pristati, kao što nije ni do sada i po meni, ništa se značajno u ovom trenutku neće dogoditi. Ništa se značajno neće dogoditi dokle god neko na Zapadu ne bude spreman da zaista sedne za pregovarački sto i da sasluša Beograd. Do sada tu spremnost jasno izraženu nismo videli i zbog toga i nismo imali nikakve rezultate“, ocena je Vukoičićeve.
