Briselski portal „Politiko“, koji je nedavno objavio intervju sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vičićem, danas analizira njegove reči i delovanje.
„Politiko“ je ocenio da je tokom poslednje decenije Vučić dominantna politička ličnost u Srbiji, najvećoj i najmnogoljudnijoj od šest država Zapadnog Balkana koje traže članstvo u EU.
U tekstu pod naslovom „Srpski predsednik Vučić uči nemacke lekcije“, „Politiko“ navodi da je tokom intervjua u Briselu Vučić govorio o tome kako se moderna Nemačka suočila sa gubitkom teritorije koju je nekada smatrala svojom, a umesto toga usredsredila se na svoj ekonomski uspon i promovisanje svoje kulture i vrednosti.
„Da li je to šablon za Srbiju, koja je igrala centralnu ulogu u balkanskim ratovima devedesetih i koja se suočava sa priznanjem da Kosovo više nije njena pokrajina, u zamenu za članstvo u EU“, pita „Politiko“ i dodaje da Vučić ne bi išao baš tako daleko.
Kako navode, on kaže: „Hteo bih da budemo dovoljno pametni i da znamo da teritorijalno pitanje nije uvek najvažnije. Važno je, nema sumnje. Ali, ne može biti važnije … od vrednosti, od vrlina, od jezika i kulture.“
https://www.facebook.com/POLITICOeu/posts/2038062096327597
„Politiko“ dodaje i da je Vučić dva puta sebe nazivao „malim momkom sa Balkana“, ali portal primećuje da je to opis koji je u neskladu sa njim, „ne samo zato što je visok oko dva metra“.
„Akademici, aktivisti za prava, zapadne diplomate i opozicioni političari kažu da je odgovoran za ozbiljno nazadovanje na polju demokratije, slobode i vladavine zakona“, piše „Politiko“ i pominje ocenu Fridom Hausa koja Srbiju vidi samo kao „delimično slobodnu“ ili saopštenje OEBS-a povodom izbora u Srbiji da je „izbor birača bio je ograničen prevelikom prednošću vladajuće stranke i promovisanjem vladinih politika od strane većine glavnih medija.“
Vučić je, kako navode, odbacio takve procene nazivajući ih „birokratskim izveštajima“.
„Ne kažem da je to idealna situacija“, kazao je on o izbornim rezultatima, prenosi „Politiko“ i dodaje da je rekao da se njegov uspeh svodi na dobro upravljanje ekonomijom, velike infrastrukturne projekte i slabost njegovih političkih protivnika.
O Kosovu i Metohiji
„Politiko“ navodi da je Kosovo, teritorija sa pretežno albanskim stanovništvom koje je proglasilo nezavisnost od Srbije 2008. godine, skoro deceniju posle rata koji je završen NATO bombardovanjem.
„Ali Srbija i dalje smatra Kosovo pobunjeničkom pokrajinom. Uz podršku svog saveznika Rusije, Srbija je sprečila Kosovo da se pridruži Ujedinjenim nacijama i drugim međunarodnim organizacijama“, piše portal.
Briselski portal ocenjuje da su se neki zvaničnici EU plašili da bi američka administracija mogla da predsedava sporazumom o promeni granica Kosova i Srbije – iako je Grenel rekao da ne zagovara takvu razmenu teritorija i EU nema zajednički stav po pitanju te ideje.
O Evropskoj uniji
Portal ističe i da je za Srbiju pitanje Kosova neraskidivo vezano za njenu kandidaturu za članstvo u EU i da je blok jasno stavio do znanja da se ni Srbija ni Kosovo ne mogu pridružiti dok ne postignu trajno mirovno rešenje.
Ali, kako dodaju, Vučić je rekao da će EU morati da pruži garanciju za članstvo pre nego što Srbija potpiše mirovni sporazum: „Ako mislite da Srbi prihvate priznanje nezavisnosti Kosova da bi u budućnosti možda dobili članstvo – hej!“
U tekstu se podseća i da je Srbija u pregovorima o članstvu u EU od 2014. godine, kao i na to da je Vučić rekao da mu je cilj bio da se pregovori završe 2024. godine i da Srbija postane članica 2026. godine i da se EU proces mora ubrzati.
Taj vremenski okvir, kako navodi Politiko, se nekim zvaničnicima EU čini veoma ambicioznim. Navode da bi Srbija svakako trebalo da se ozbiljnije pozabavi vladavinom zakona i drugim pitanjima.
