On je novosadskom "Dnevniku" rekao da je poziv u Beograd sredinom jula doneo šef vatikanske diplomatije Dominiko Mamberti.
Selidba u PančevoPredloženo je da sedište Biskupske konferencije bude izmešteno iz Beograda u Pančevo. Zašto? |
– I svi prisutni članovi Svetog sinoda, a i delegacija Svete stolice, bili su saglasni da do te posete treba svakako doći – kaže biskup Nemet. – Sada su u toku diplomatski pregovori u vezi s načinom organizovanja ove posete, što isto nije baš najjednostavnije, znajući programe pape Franje a i njegove svetosti, patrijarha Irineja.
On je, komentarišući činjenicu da u Saboru Srpske pravoslavne crkve nema saglasja o eventualnoj papine posete Srbiji, koju otvoreno podržava srpska vlast, Nemet je rekao da bi Irinejeva poseta Vatikanu "bila svakako ogroman korak napred u svakom pogledu".
– Vreme je da se neke teme skinu sa dnevnog reda jednom zauvek i da se sagleda razvoj shvatanja sabornosti, koji je od dolaska pape Franje u Vatikan u punom razvoju u Katoličkoj crkvi. Takav jedan susret će svakako pružiti mogućnost za razgovor i na bolne teme, koje se tiču više Republike Srbije i Hrvatske, manje Katoličke crkve, kao što su Drugi svetski rat i događaji posle njega – ocenio je zrenjaninski biskup.
Dr Nemet smatra da bi ta poseta bila prekretnica u jačanju ekumenskog dijaloga:
– Papu Franju posećuju patrijarsi drugih pravoslavnih crkava, najviši predstavnici jevrejskog i islamskog sveta. Poseta njegove svetosti patrijarha Irineja bila bi za obe strane ogroman znak poštovanja, bratske, hrišćanske ljubavi. Da je Srbija ovde bela tačka, to me podseća na one godine kada sam u zabavištu prvi put doživeo neslogu između nas dece i to samo "iz inata", bez ikakvog racionalnog temelja. Mi u Srbiji volimo da "iz inata" budemo drugačiji, što nije baš uvek korisno ni za ekumenske odnose.
Sinod u klin, Sabor u pločuVelečasni Novaković je ipak oprezan: |
Novaković je tada našem listu rekao da je, uprkos centralizovanom ustrojstvu Rimokatoličke crkve, zbog čega bi iz Vatikana mogli zbog neprimerenih propovedi i postupaka da ukore potčinjeno sveštenstvo u Hrvatskoj, "hrvatski lobi izuzetno jak u Vatikanu, a kardinal Josip Bozanić je u papskom veću, koje nadgleda rad Vatikanske banke".
Prema rečima dr Ladislava Nemeta, susret u Vatikanu bi mogao da bude prilika za razgovor i o očekivanoj kanonizaciji, za SPC spornog, kardinala Alojzija Stepinca, kao i o ulozi Vatikana i rimokatoličkog sveštenstva, pre svega u Hrvatskoj i BiH, tokom Drugog svetskog rata, ali i prilikom raspada SFRJ i građanskog rata na teritoriji te bivše države.
On takođe smatra da bi taj susret bio pozitivan iskorak u smislu da SPC uputi poziv papi da dođe u Srbiju.
Kočnica ostrašćene izjave iz HrvatskeVelečasni Novaković podseća da su 2003. godine mitropolit Radović i episkop Bulović od poglavara Rimokatoličke crkve darivani krstom i biskupskim prstenom i da je papa Jovan Pavle drugi tadašnjem srpskom patrijarhu kao svoj lični dar poslao ček na 100.000 dolara. |
