U Tursku po zdravo srce

NESHVATLJIV POSTUPAK MINISTARSTVA: Profesor dr Miljko Ristić

Najkasnije do polovine marta ove godine krenuće put Turske prvi srpski pacijenti koji će u privatnoj bolnici u Istanbulu biti podvrgnuti kardiohirurškim zahvatima. Ovakvu odluku doneo je Upravni odbor Zavoda za zdravstveno osiguranje Srbije nakon dobijenog odobrenja od Ministarstva zdravlja Srbije.

Odluka se pravda teškim stanjem koje trenutno vlada u našoj kardiohirurgiji, sve većim brojem srčanih bolesnika, listom čekanja na kojoj se trenutno nalazi oko 4.000 pacijenata, nedostatkom stručnog kadra, manjkom anesteziologa, anestetičara, respiratora. Kao razlog navode se i skučeni kapaciteti na odeljenjima intenzivne nege u pet kliničkih centara koji se bave najtežim operacijama na otvorenom srcu.

Na taj način prvi put s najvišeg državnog nivoa priznaje se da srpska kardiohirurgija nije više ono što je bila, da zaostaje za svetom, da u njemim redovima nema vrhunskih hirurga ili da ih ima u neznatnom broju.

Svetlana Vukajlović

– Zbog nedostatka kardiohorurga, skučenih kapaciteta i epidemije srčanih bolesti na listi čekanja za operacione zahvate našlo se oko 4.000 pacijenata. Zbog te dramatične situacije morali smo da povučemo ovakav potez – objašnjava direktorka Fonda zdravstva Svetlana Vukajlović.

Za razliku od državnih organa, ovakve odluke i konstatacije stručnjaci su uglavnom doživeli kao ponižavanje srpske kardiohirurgije, legalizovanje nerada, neorganizovanosti i samovolje rukovodećih ljudi tih klinika. Takvog mišljenja je profesor dr Miljko Ristić, ugledni kardiohirug ne samo srpske kardiohirurgije.

– Iako je donešena pod pritiskom činjeničnog stanja, ovakva odluka ne može se pravdati i ona je zadala težak udarac srpskoj kardiohirurgiji. Tvrdim odgovorno, imamo dovoljno i vrhunskih stručnjaka i kapaciteta – nemamo dobru organizovanost na nekim klinikama i nedostaju nam standardi. Na delu je samovolja uprava koje dozvoljavaju da im neke sale uopšte ne rade, a da za nerad traže opravdanja u nedostatku respiratora.

Kad se oni nabave, požale se na nedostatak kreveta u intenzivnoj nezi, a sad se pravdaju nezavršavanjem novog Kliničkog centra Srbije. Deset godina pričaju o obnovi ove ustanove, ali sve se završava samo na obećanjima. Nažalost, ono što posebno brine jeste činjenica da se veruje ovim izmišljotinama – rezignirano će profesor Ristić.

U Institutu za kardiovaskularne bolesti iz Sremske Kamenice nisu želeli da komentarišu odluke Fonda zdravstva Srbije, ali tvrde da ne pate od nedostataka kadrova, respiratora i manjka kreveta u intenzivnoj nezi.

– Imamo kardiohirurški kadar koji može da pokrije sav obim posla, pa čak i za povećanje broja operacionih zahvta na srcu. A da je tako pokazuju statistički podaci: sveli smo čekanje za operacije sa šest godina na šest meseci. Naš cilj je da svedemo čekanja za operacije na dva do tri meseca – kaže portparol Instituta Goran Trajkovski.

Ni na VMA nemaju problema s kadrovima, to isto tvrde i na Institutu "Dedinje" s tom razlikom da bi sve probleme, kažu oni, rešili izgradnjom još jedne zgrade Instituta.

Jedino se na nedostatak kadrova žali direktor Klinike za kardiohirurgiju KCS profesor dr Mile Vraneš. Ova ustanova je iz neobjašnjivih razloga smanjila broj godišnjih operacija na otvorenom srcu sa 1.509 na 1.200, i to nakon dobijanja još jedne hirurške sale! A da li je to bio razlog da se donese odluka o slanju pacijenata u Tursku – teško je poverovati.