Ipak, dodaje list, u toku je rad na još jednoj deklaraciji, koju pišu eksperti u Ministarstvu spoljnih poslova, koja je „na istom tragu“.
"Blic“ je došao do teksta rezolucije koji bi uskoro trebalo da bude predstavljen socijalistima, ali i naprednjacima kao najjačoj opozicionoj partiji. Cilj je da deklaracija o Srebrenici dobije najširu moguću podršku u parlamentu, a tekst koji je već napisan mogao bi da bude kompromisno rešenje, ocenjuje beogradski dnevnik.
Ona bi, s jedne strane, trebalo da zadovolji one koji ovaj masakr posmatraju kao zločin, poput SPS u vladajućoj koaliciji, ali i partije koje insistiraju na terminu genocid, kao što je na primer LDP.
U preambuli rezolucije, u koju je "Blic“ imao uvid, podseća se da su u julu 1995. godine izvršeni „teški zločini nad Bošnjacima u Srebrenici, koji su obuhvatali masovna ubistva muškaraca i proterivanje žena, dece i starih, i koji su prema presudama MSP i Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju okvalifikovani kao genocid“.
U deklaraciji se dalje poziva na presudu MSP od 26. februara 2007. godine, na međunarodno pravo, principe nezastarevanja zločina, pravde i tolerancije i ističe da "Narodna skupština najoštrije osuđuje zločin nad Bošnjacima u Srebrenici i izražava gnušanje nad varvarskim zverstvima“.
U drugoj tački se odaje "najdublje saučešće porodicama žrtava i počast žrtvama zločina“. Dalje se navodi da „Skupština podržava mere kažnjavanja svih odgovornih“, te da pruža punu podršku procesuiranju ratnih zločina i naglašava rešenost da se pred Haškim tribunalom nađe begunac Ratko Mladić.
U poslednjoj petoj tački deklaracije stoji i da "Narodna skupština najoštrije osuđuje sve pokušaje negiranja i relativizovanja zločina u Srebrenici, kao i pokušaje stvaranja atmosfere nekažnjivosti i zaborava u odnosu na ove zločine“.
